Анђела у Америци

24. јун 2019.

Анђела Аћић ученица Рачунарске гимназије је једна од педесет средњошколаца из Србије која је захваљујући Flex програму за размену ученика средњих школа који финансира Влада САД-а, добила шансу да годину дана похађа америчку школу потпуно бесплатно. Како је изгледало тестирање за добијање стипендије, а како одлазак и боравак у Америци уз осмех прича Анђела која се вратила да заврши трећи разред у својој Рачунарској гимназији.

За добијање стипендије сви кандидати пролазе тест енглеског језика. Ако прођу први круг, у другом кругу тестирања пишу састав на неку свакодневну, животну тему. У последњем кругу тестирања Анђела је имала разговор у Америчком савету на основу кога се процењивало како кандидати размишљају и како би се снашли у новим животним околностима. Када је тестирање завршено и када су јој јавили да је добила стипендију, Анђелина америчка прича могла је да почне.

                    

                               

Породица

Живела је у породици Милер (Miller) у граду Ронак (Roanoke) на југозападу Вирџиније. До самог поласка Анђела није знала где ће живети. Како каже, где ће ко од ученика живети одређује се насумично односно нема неког одређеног критеријума по коме се одређује где ће ко живети. Породица у којој је живела има два сина, али им је одувек била жеља да имају ћерку. Уз осмех прича Анђела да су је управо тако и прихватили, као ћерку. Рекли су јој да их имају десет. То су уствари девојке које су као и Анђела живеле код њих у протеклих десет година колико породица Милер волонтерски учествује у овом програму размене ђака. Анђелу су водили свуда. У посете пријатељима, на излете, у шетње. Викендом су сви заједно као породица волонтирали у азилу за животиње и водили на куглање особе са посебним потребама. Анђела каже да је то искуство било посебно за њу. За велики амерички празник Дан захвалности Анђела је посетила породицу госпође Милер у Њујорку. То је било незаборавно искуство јер су се сви потрудили да она буде део породице и да се тако осећа.

        

        

Школа 

Анђела је похађала школу Cave Spring u gradu Ronak. Уклапање у нову средину за Анђелу је било пријатно искуство. Како каже, пре поласка у школу упознала је пријатеља породице Милер који похађа школу у коју је требала да крене. Он је упознао са  својим друговима из школе. Тако се круг пријатеља ширио све до поласка у школу где је Анђела већ била "једна од њих". Анђела је из трећег разреда који је похађала у Рачунарској гимназији прешла у четврти разред у Cave Spring-у. Изабрала je да похађа следеће предмете: физику, математику, програмирање, хемију, енглески, AutoCad, компјутерску графику. Школски дан је доста дугачак. Почиње у 7:30 ч а завршава се у 15 ч. Након наставе ученици имају доста ваншколских активности у које су скоро сви укључени. Осим тога имају и  два сата спортских активности после школе. Тако да се, по Анђелиним речима њен школски дан завршавао у 20ч. Дани у недељи подељени су на А дане и Б дане током којих се слушају одређени, изабрани предмети. Имају четири часа дневно, а сваки час траје 1 сат и 30 минута. Ваншколске активности нису обавезне али се подразумева да свако изабере нешто што га занима. Анђела је била у тиму за квизове знања. Сваки члан тима изабере област која га интересује и свакога дана се спрема за такмичење које се одржава сваког викенда. Такође је изабрала архитектуру и инжењерство али се из ове области нису такмичили већ су се одржавале презентације њихових идејних решења. То су како каже Анђела мали сајмови где долазе људи са факултета и из пословног света да се упознају са младим талентима који би могли  постати њихови студенти или остварити  неки други вид сарадње. Анђела кроз смех препричава пех са презентацијом свог тима који је желео да направи нуклерну фузију. Наиме, један од чланова њеног тима жарко је желео да упише Принстон те да инпресионира посетиоце. Задатак је ипак био претежак за њих тако да нису успели да реализују пројекат. Осим ових активности после школе имају и по два сата спортске тренинге. У оквиру школе постоји школски campus како каже Анђела. Велики број одлично опремљених терена за многобројне спортове: атлетика, одбојка, кошарка, амерички фудбал, голф, рвање. Анђела је била у рвачком тиму. Како каже тата јој је био рвач па је бар на кратко кренула његовим стопама.

Школски систем у Србији и школски систем у Америци

Сигурно су разлике бројне између школског система у Србији и школског система у Америци. Питала сам Анђелу као српску ученицу и као америчку ученицу да из свог непосредног искуства упореди ова два система. Њен одговор је био да сваки од ових система има својих предности и мана. Као добре стране америчке школе истакла је да су учионице за све предмете добро опремлљене и да су имали пуно праксе. Анђела није волела физику, али је захваљујући пракси, која је за њу била фасцинантна, заволела. Због разноврсности предмета које могу да изаберу да слушају амерички систем је добар за оне ученике који нису сигурни чиме би желели да се баве. Мана америчког школског програма је што је убрзан па се градиво за један предмет који траје четири обради за једну годину. Што се тиче програмирања Анђелино искуство говори да је у Америци имала један ниво програмирања док овде има више нивоа програмирања што истиче као апсолутну предност у односу на амерички систем. Оно што је засигурно највећа разлика је то што је у Америци школа ученицима нека врста социјалне институције. Обзиром да школски дан траје дуго, да након наставе ученици настављају дружење кроз ваншколске активности и кроз спортске тренинге, може се рећи да они све своје друштвене потребе задовољавају у оквиру школе.

        

Иако је у Америци матурирала, вратила се у Београд да заврши трећи разред своје Рачунарске гимназије. И четврти, да матурира и у Србији. А онда? Покушаће да упише Standford University, University of Southern California или Virginia Tech. Само напред Анђела! Желимо ти пуно среће!