Кутак за родитеље

Ко воли нека изволи, уколико су родитељи спремни да децу дуго издржавају. За то време ће они други моћи и да помажу родитеље.
Постоје добре државне и приватне, а постоје и лоше државне и приватне средње школе. И код једних и код других постоје случајеви где се дипломе деле „шаком и капом“, а постоје и оне чије се дипломе стичу преданим радом.
Ако дете не жели да се „мучи“, него лагодно да „добије“ диплому, требало би да зна да у „лаким“ школама неће стећи довољно знања ни за упис на факултет, ни за евентуално запослење.
Новац који се уложи у школовање треба посматрати као инвестицију. Уколико је инвестиција скупља, али проузрокује брзо запошљавање на уносно радно место, новац није узалуд потрошен.
Са 15 година тешко је младом човеку да одлучи шта ће бити професија његовог живота. Лакше је ту одлуку одложити за четири године. Уколико сматрате да имате услова и дете има предиспозиције да студира, најбоље је да упише гимназију. Ту ће стећи довољно знања за било који факултет, а поједине специјализоване гимназије за надарене ученике пружају знање и за евентуално запослење. Средње стручне школе обезбеђују довољно стручног знања и за евентуално запослење и за упис на факултет, али искључиво у тој области.
Не верујте рекламним кампањама („ми ћемо вас запослити“ - „наша диплома гарантује запослење и упис на факултет“). Битно је да проверите које факултете уписују, односно у којим фирмама се запошљавају свршени средњошколци, јер је то прави и једини показатељ вредности средње школе. И немојте се задовољити општим констатацијама, већ тражите конкретна имена и презимена, као и факултете које су уписали, односно називе радних места и фирми где су се запослили.

  • Информатички стручњаци имају просечно највише плате и код нас и у свету;
  • Свака па и фирме са само десетак запослених морају имати професионалца за рачунарске мреже;
  • Америчке врхунске компаније (Facebook, Google, IBM...) склапају уговоре о запослењу са нашим још недипломираним студентима, а онда их чекају и по годину дана да дипломирају, да би почели да раде за плате које су и за Америку врло високе;
  • Озбиљан број великих и малих иностраних информатичких фирми (Microsoft...) отвара своје развојне и друге центре у Србији, јер им је то јефтиније, а нуде за наше прилике изузетне плате и плаћену летњу праксу;
  • Немачка је објавила дефицит великог броја информатичких стручњака у периоду до 2030. године;
  • Компанија Мубадала из Емирата ће код нас отворити фабрику чипова уколико Србија обезбеди довољан број информатичара и информатичких инжењера (око 4500);
  • Информатичари су неопходни у свим гранама привреде и науке.

У Београду постоје само две гимназије које се озбиљно баве изучавањем информатике: Математичка и Рачунарска гимназија. И једна и друга припремају ученике за све врсте студија, али претежу предмети из области математике, информатике и физике. Из информатике ученици стичу исцрпна знања и о хардверу и о софтверу. Поред ових гимназија постоји и неколико средњих стручних школа које образују ученике за образовни профил електротехничар рачунара: Електротехничка школа „Никола Тесла“, Електротехничка школа „Раде Кончар“, Електротехничка школа „Земун“, ИТХС (Средња школа за информационе технологије), Политехника – школа за нове технологије, ... Све ове стручне школе имају врло сличан програм који подучава ученике електротехничким аспектима рачунарства.
" У првој информатичкој гимназији у Србији ђаци ће научити:

  • информатику, математику и физику тако да без проблема упишу факултет који пожеле,
  • темељна знања из свих осталих предмета која омогућују упис и на остале природне и друштвене факултете,
  • информатику тако да успешно могу да раде и пре завршетка гимназије,
  • прављење игрица,
  • креирање апликација,
  • израду wеб сајтова,
  • администрацију рачунарских мрежа,
  • рад са алгоритмима,
  • безбедност и заштиту рачунара,
  • рад са базама података,
  • информатику, математику и физику тако да могу да се успешно такмиче и на међународним олимпијадама и тако наставе традицију освајања награда и медаља,
  • рад са графичким софтверима,
  • рад у Office-у.

Предности:

  • рад у малим групама,
  • одличан наставни план и програм,
  • искусни предавачи,
  • стручна знања и вештине,
  • међународни сертификати,
  • посебне погодности при упису на Рачунарски факултет.