За програмирање сам се први пут заинтересовао у основној школи. У седмом разреду сам први пут учествовао на такмичењу из програмирања и тада сам сазнао за Рачунарску гимназију која је била домаћин тог такмичења. Када је дошло време уписа у средњу школу двоумио сам се између Математичке и Рачунарске гимназије. Након што сам добио понуду Рачунарске гимназије за стипендију, одлучио сам да је упишем јер ме је у том тренутку рачунарство највише занимало.

Начин рада у гимназији ми је баш одговарао. Велики акценат је био на стручним предметима попут програмирања и математике. Оно што ми се посебно свидело је то што остали предмети нису били претерано захтевни и омогућили су ми да више пажње посветим ономе што ме је интересовало. Професори су се увек трудили да нам градиво приближе и представе на што занимљивији начин и подстицали нас да и сами радимо и истражујемо.

Није било тешко упознати људе са сличним интересовањима – сви смо имали рачунаре као једну од заједничких тачака. Из гимназије сам изашао са великим бројем лепих успомена и блиских пријатеља са којима се и даље активно дружим.

Знања која сам стекао у Рачунарској гимназији су ми помогла да остварим више награда на државним такмичењима из програмирања, математике и физике. Најдражи успеси са такмичења су ми две треће награде на Српској информатичкој олимпијади, једна у трећем и једна у четвртом разреду. Након што сам завршио гимназију, директор школе ме је позвао да заједно са Душаном Попадићем држим додатну наставу из информатике, што сам са радошћу прихватио.

По завршетку школе сам уписао Математички факултет у Београду, где сам завршио основне студије и где сада слушам мастер студије. Сада у Рачунарској гимназији поред додатне наставе држим и редовну наставу из предмета из области рачунарства. Такође сам сарадник у настави на Катедри за рачунарство и информатику Математичког факултета.