Интервју: Павле Секешан – сјајан програмер талентован за музику
Павле Секешан је матурант и стипендиста Рачунарске гимназије. Одличан програмер, врстан такмичар, школовани пијаниста и самоуки гитариста. Он је веома радознао и посвећен, склон природним наукама и математици. Тимски оријентисан, жељан провере свог знања на такмичењима и спреман да у будућности ствара и проналази корисна решења.
Још у нижим разредима основне школе, Павле се такмичио из разних предмета и освајао награде на окружним и републичким такмичењима. Интересовао се за хемију, биологију, географију, такмичио се из енглеског и српског језика, као и из информатике. У средњој школи се определио за математику и програмирање.
Занимало ме је шта све може да се научи и ван редовне наставе из различитих предмета. Такмичио сам се из своје радозналности према неком предмету. Нисам знао чиме ћу се конкретно бавити, шта је оно што ме највише занимало и онда сам ишао на такмичења из више предмета који су ме интересовали. Видео сам да ми је програмирање ишло, осетио сам да имам таленат за то, док су ми други предмети добро ишли, али ме нису интересовали. Драго ми је што сам могао да пробам све и донесем праву одлуку. Двоумио сам се између хемије и информатике, али сам се генерално више бавио природним предметима. Трудио сам се да нађем баланс између њих и друштвених предмета. Математика ме занима од трећег разреда основне када смо се друг и ја заинтересовали и дискутовали о задацима. Мислим да су се такмичења из математике највише ценила, а најпоноснији сам на 3. награду на државном такмичењу, као и на пласмане на државни ниво из програмирања.
У односу на то како је раније бирао предмете из којих ће се такмичити и које су му биле намере, сада Павле жели да упореди своје знање са другима и стекне објективну слику о томе колико зна из одређене области. Томе иду у прилог и ранг листе јер му значи да има увид у то на којем је месту. Павле истиче да су му занимљивија тимска такмичења јер воли наглас да говори о проблему и дискутује са другима, а на тај начин најбоље добија идеја. Прија му да буде у тиму са Огњеном Нешковићем јер заједно долазе до решења. Њих двојица тренутно учествују на mts app конкурсу са апликацијом Смаркет. На Bubble cup-у су се пласирали у финале као тим Ђеврек и тим РД КРЕМ (3875000055599), у којем је била и Марија Паламаревић, а учествовао је и на тимском такмичењу МАТФ++. За улазак у свет програмирања му је најзначајније било то што се упознао са C++ програмским језиком и сазнао да постоји такмичење из програмирања у осмом разреду, што га је довело до Рачунарске гимназије.
Веома рано сам се заинтересовао за компјутере, само нисам знао како да почнем тиме да се бавим. Имао сам разне идеје шта бих могао да направим да сам умео да програмирам и одлучио сам да научим и реализујем их. Такмичио сам се на Српској информатичкој олимпијади и освојио 3. награду, а на основу тога сам добио стипендију Рачунарске гимназије. Распитивао сам се о РГ-у и закључио да је то моје природно усмерење јер ме занимају програмирње и остали предмети који се овде уче. Имам веома добро искуство што се тиче програмерских, односно, природних предмета и јако сам задовољан. Свиђа ми се што је акценат на рачунарским предметима, док су присутни и друштвени. Види се да су професори у РГ-у много компетентији и заинтересованији за ученике и може лакше да се ради са њима, него што је случај у другим гимназијама. Веома је приметно да кад поставимо питање професору он се озари и стварно воли да ради са нама. Када постоји тај однос између ученика и професора комуникација је много боља и он нас подстиче да питамо и оно што нас интересује ван програма. Што се тиче такмичења имамо доста добре додатне наставе и професори су веома стручни да их држе. У Рачунарској гимназији су припреме за такмичења организованије и можемо да питамо и разјаснимо све што нам није јасно. Зато они који сигурно знају да ће се бавити рачунарством, математиком или сличним наукама, ако желе да имају наставнике и професоре који се детаљно баве тим областима и да могу прилично добро да их усмеравају, мислим да не треба ни да размишљају да ли је РГ за њих. Мој утисак је да по питању програмирања Рачунарској гимназији нема равне.
Павле се за такмичења из програмирања припрема тако што расподели области које ће дневно радити, а потом учествује на онлајн глобалним рундама које су симулације такмичења где проверава своје знање. Поред редовних школских обавеза и припрема за такмичење, Павле учи немачки и циљ му је да до краја факултета може добро да комуницира на овом језику. Још увек није сигуран који факултет ће уписати, али је сигуран да више нагиње ка теорији, него ка пракси.
Не знам шта је оно чим бих желео конкретно да се бавим, али највише бих уживао у нечему што није механички посао. Желео бих да ми је задатак да смислим креативно решење за неки проблем које би имало примену у стварном животу. Са друге стране, не бих волео ни да се бавим сувом теоријом, већ би било најбоље да постигнем комбинацију тога да самостално доносим одлуке и да размишљам о новим практичним идејама.
Павле је завршио нижу музичку школу где је похађао клавир, а такође се такмичио и био награђен. Пре пар година је почео сам да учи да свира гитару. Истиче да му гитара више одговара јер је преносива и доживљава је као друштвени инструмент на коме лако може да научи да изводи популарне песме. За разлику од гитаре, сматра да је клавир захтевнији и да је више намењен класичној музици, за коју је интересовање наследио од оца. Он га је подстицао да слуша музику и да се едукује о њој, али је Павлу било интересантно и да је ствара. Поред класичне музике, коју слуша понекад за своју душу, воли да слуша класичан рок, панк, реп и метал. Похађао је семинар Примењене физике и електронике у Петници, а тренутно је на семинару Рачунаства и припрема се за конфернцију радова на коју је позван да представи свој рад Дизајнирање транспортних мрежа симулирањем понашања слузаве буђи. Оно о чему радо говори јесте путовање по Србији које је летос организовао са другом када су за недељу дана прешли руту Београд – Нови Сад – Краљево – Крагујевац – Крушевац – Ниш – Лесковац – Врање. Сматра да Србија итекако има шта туристички да понуди и да је тек сада боље упознао и доживео неке градове, а издваја Ниш и Врање.