Интервју: Василије Новаковић о сребру на Српској информатичкој олимпијади

Матурант Рачунарске гимназије Василије Новаковић освојио је другу награду на Српској информатичкој олимпијади! Ово је друга Василијева медаља са Олимпијаде, док је прошле године то била бронзана медаља. Ови феноменални успеси резултат су само двогодишњег бављења такмичарским програмирањем и доказ да је уз веру у себе све могуће. Он истиче да је овог пута вера та која му је недостајала да оствари свој зацртани циљ – пласман на Међународну олимпијаду из информатике. Василије може бити веома задовољан својим резултатом јер је показао да је могуће постићи много за кратко време и да је посвећеност и подршка окружења оно што је важно за успех. Иако завршетком средње школе затвара поглавље такмичарског програмирања, лекције које је научио такмичећи се користиће му током целог живота. Сумирао је са нама протекли СИО, своје такмичарско искуство и напредак кроз Рачунарску гимназију.

– Освојио си другу награду и постигао сјајан успех, иако се ниси пласирао на Међународну олимпијаду што си истицао као свој циљ. Какви су утисци након Олимпијаде?

Помирио сам се са тим да се све то десило са разлогом и да не могу да променим прошлост колико год размишљао о њој, али емоције још увек постоје јер заиста волим такмичарско програмирање и жао ми је што се тај период мог живота завршава.

– Када погледаш уназад, шта је недостајало? Да ли је то само вера? Где си грешио?

Свакако сам могао много озбиљније да схватим спремање за ово такмичење, али мислим да је на самом такмичењу моје знање програмирања било довољно за пролаз даље и да је мањак вере пресудио.

– Какви су били задаци?

Највише су ми се свидели трећи задатак са првог дана и други задатак са другог дана, остали су били солидни, осим једног који ћу мрзети до краја живота. Такође ми је жао што су сви задаци били класични јер ми такви најгоре иду, али не могу да кривим комисију јер остале врсте задатака није уопште лако смислити. По мом мишљењу је прошлогодишњи СИО био много бољи, али могуће је да је моје мишљење погрешно јер сам на прошлом СИО-у испунио свој циљ, а на овом нисам.

– Какав је осећај такмичити се са најбољима?

Не бих назвао овај ниво најбољима, али свакако не знам како сам за две године доспео довде. Не знам како да опишем тај осећај, што не значи нужно да је веома позитиван

– Јеси ли имао подршку током такмичења?

Имао сам велику подршку.

– Шта би за тебе представљао одлазак на Међународну олимпијаду из информатике (IOI)?

Па пре свега би значило остварење мог циља који сам имао од како се завршио прошли СИО. Поред тога добро дружење и упознавање толико паметних људи звучи занимљиво. Свакако би ми много значило јер је огроман скок за две године и била би прва потврда да сам заправо добар у нечему.

– Када сумираш своје целокупно такмичарско искуство током средње школе како би га описао? Коју награду би себи дао?

Такмичио сам се јер ме је испуњавало и јер ми је било забавно и још увек јесте, не само такмичења, него и пријатељи које сам упознао на њима и током спремања. Опет бих себи дао другу награду јер ми ју је Бог дао са разлогом. Најбоља четворица су свакако дугогодишњи такмичари (много дуже од моје две године) и укупно кроз све те године су радили доста више од мене, тако да су свакако и заслужили бољи пласман.

– Јесу ли такмичења обележила твоју средњу школу или је то ипак нешто друго и вредније?

Па памтићу средњу школу по периоду кад сам се такмичио, али дефинитивно не само по томе. Иако ми такмичења јесу била главна занимација у четвртој години и једном делу треће.

– На чему си најзахвалнији РГ-у?

На окружењу људима који су по мом мишљењу у просеку много зрелији и интелигентнији од просечне особе у осталим средњим школама/гимназијама, али свакако и на веома професионалним професорима и маркетинг тиму.

– Колико се разликују Василије који је тек уписао РГ и Василије који је сада завршио РГ?

То су апсолутно две различите особе. Сматрам да сам напредовао у свим позитивним аспектима људског постојања.