Chat-GPT, интелигенција и настава Српског језика и књижевности – Шта ћемо сад?

Из (г)угла Рачунарске

Chat-GPT, интелигенција и настава Српског језика и књижевности – Шта ћемо сад?

Разговара: Бојана Јањић

Саговорници: Огњен Нешковић и Павле Секешан

У поплави (дез)информација које су уследиле након што је једна вештачка интелигенција изјављивала љубав једној живој особи, разговарала сам са најбољим извором информација које имам: својим ђацима. Појам вештачке интелигенције много је шири од наше данашње теме, јер смо разговарали конкретно о моделу Chat-GPT.

Моји саговорници су бивши матуранти Рачунарске гимназије и изврсни млади људи, Огњен Нешковић и Павле Секешан, иначе ментори секције Машинско учење у Рачунарској гимназији. Морам да напоменем да су њих двојица били иницијатори ове секције, за њу су сами осмисли наставни план и програм и сами врло успешно дефинисали образовне и наставне циљеве. А ја сам одлучила да постанем – њихов ђак и да се придружим овој секцији.

Питала сам се каква је њихова перспектива и како они доживљавају вештачку интелигенцију и где виде њено место у нашем процесу учења.

Огњен: Бојана, мислим да не умем баш да дам одговор на сва питања, али ево неког мог става на ову тему. Моје мишљење је да је технолошки напредак неопходан за развој наше цивилизације, а сада у овом тренутку, ја мислим и неизбежан. Напредак у технологији олакшава живот људи, али сва техологија има своје лоше стране и потенцијал да се злоупотреби. Вештачка интелигенција је вероватно оно што ће означити технолошки напредак 21. века. Мислим да би сваки покушај да се спречи употреба вештачке интелигенције, конкретно модела који генеришу текст, слике и слично био узалудан зато што је технологија већ доступна широкој јавности. Дакле, мислим да нам преостаје да се адаптирамо на чињеницу да ће људи користити ове моделе у свакодневном животу.

Павле: Што се тиче забринутости о брзини развоја вештачке интелигенције, делује ми да је још рано рећи да ли је оправдана. У сваком случају, мислим да је најважније бити свестан тога која су тренутна ограничења технологије и суздржати се од предвиђања њеног напретка на дуже стазе само на основу брзине напретка данас.

Бојана: А можете ли да ми објасните шта је заправо Chat-GPT?

Огњен: Тренутни модели који генеришу текст су углавном неке варијације GPT-3 модела. GPT-3 и слични модели у суштини уче да наставе задату реченицу или праграф. Тренирају се тако што се скупи огромна количина текста са интернета (у разним језицима), извуче се неки текст, обрише се део и онда модел проба да предвиди како се наставља дати текст. Након много тренирања модел прилично добро уме да настави задати текст или генерише неки нови. У суштини све што модел „зна“ је која реч или које речи најчешће долазе након неких других речи и ништа ван тога. Овако представљени модели делују прилично једноставно. Међутим изгледа да са довољно текста за тренирање почну да показују неко „интелигентно“ понашање. Модели су веома добри у генерисању текста – дакле писању есеја, разговору и слично. Оно у чему нису најбољи је неко сложеније резоновање, логика и математика – на пример често погреше или направе неку чудну грешку у мало тежим задацима из математике.

Бојана: А можете ли да нам мало појасните овај појам интелигентног понашања?

Огњен: Као што сам већ рекао раније, ови модели само предвиђају следећу реч, дакле немају могућност да нешто уписују у меморију, „стварају сећања” или нешто слично. У суштини могу да буду потпуно детерминистички – ако подесимо неке параметре модел ће увек за исти почетни текст генерисати исти наставак. Ако га померамо са рачунара на рачунар не мења се ништа и слично. Сад, искрено, не знам да ли то значи да модел не треба да се сматра интелигентним. Свакако тренутни текстуални модели дефинитивно нису генерално интелигентни – постоје разне класе проблема које људи врло добро решавају, а ови модели не. Тако да мислим да нема смисла још увек разматрати да ли су модели „свесни”, имају идентитет или осећања и слично. Поново, ови модели генеришу прилично уверљив текст, а то је чест медијум комуникације за људе. Ако модел убацимо у одговарајући контекст где треба да нас увери да је свестан, верујем да постоји довољно текстова на интернету из којих је могао да научи које одговоре треба произвести тако да се добро претвара да је свестан. Тако да мислим да то не би требало да буде довољно да нас заиста убеди.

Павле: Што се тиче забринутости о брзини развоја вештачке интелигенције, делује ми да је још рано рећи да ли је оправдана. У сваком случају, мислим да је најважније бити свестан о томе која су тренутна ограничења технологије, и суздржати се од предвиђања њеног напретка на дуже стазе само на основу брзине напретка данас.

Бојана: У чему је онда добра употреба оваквих модела, у чему нам могу користити? Где треба да будемо опрезни и где су ризици?

Огњен: Дакле, мислим да се могу експлоатисати прилично лако за писање есеја и слично. Ја нисам довољно креативан да смислим како би се могли направити задаци тако да се ученици не могу у потпуности ослонити на неки модел да им напише задатак. Оно где мислим да имају добру примену је да буду помагала у настави, поготово за неке једноставније теме. Ови модели умеју да генеришу текст који објашњава кораке у решавању неког задатка. Такође, са обзиром на то да су „прочитали” добар део интернета, заправо могу да дају одговоре на питања која се често појављују на интернету или да дефинишу неке добро познате појмове – делује да имају релативно широко “опште знање о свету”. Наравно, опасно је да само верујемо томе што генеришу јер није увек тачно. На сву срећу можемо само да их питамо да нам дају неку референцу или извор за то што смо тражили – тако да ја мислим да су врло корисни као мало напреднији Google.

Павле: Битно је назначити да чет-ботови као што је актуелан Chat-GPT имају тенденцију да врло самоуверено греше када им се постави концептуално компликованије питање и да се овај проблем тренутно сматра доста изазовним за решавање. Због тога, бар за сада, не можемо „опуштено“ да користимо генерисане одговоре, а да претходно не узмемо у обзир то да текст потенцијално садржи врло суптилне грешке. Имајући ово на уму, мислим да и даље постоји потреба за критичким размишљањем.

Бојана: А улога на часу?

Павле: Делује ми да је оваква технологија мач са две оштрице; у једну руку, заинтересовани ученици који савесно користе чет-ботове су добили нови алат који комплементира њихово учење, на пример, тако што упореде генерисани одговор на неко питање са својим, или просто као помагало у самом истраживању области која их интересује, користећи генерисани одговор да их упути ка ономе са чиме се још нису упознали. Са друге стране, ученицима који планирају да варају је данас знатно лакше него пре. Ипак, фундаментално мислим да се ништа значајно није променило. Као што је то био случај са појавом интернета и претраживача, сада је лакше и научити и варати. Потребно је само прилагодити се новој технологији, додатно олакшати онима који је одговорно користе и отежати онима који је користе у лоше сврхе.

Бојана: Видите ли неку могућу примену за наставу, ево на пример, Српског језика и књижевности?

Павле: Занимљива примена чет-ботова у настави српског језика која ми пада напамет је анализа генерисаног текста у стилу неког писца. На пример, ако питамо Chat-GPT да напише текст на тему друштвених мрежа у стилу Шекспира, било би занимљиво дискутовати о томе због чега генерисани текст на тему о којој Шекспир никада није писао ипак „звучи“ као да јесте.