За Рачунарску гимназију сам први пут чуо негде у мају 2010. године (на самом крају 8. разреда основне школе) када сам добио понуду за стипендију. Мој тадашњи план је био да упишем или Математичку или Прву београдску гимназију. Да ипак упишем Рачунарску гимназију одлучио сам се због сјајног професорског кадра који је у њој тада радио и због тога што су сви људи које сам питао, а знали су за њу имали само речи хвале.

Током четири године у Рачунарској гимназији учествовао сам на следећим такмичењима:

1. разред: Државно такмичење из математике – II награда

2. разред: Државно такмичење из математике – II награда и државно такмичење из физике – II награда

3. разред: Државно такмичење из физике – III награда

4. разред: Државно такмичење из математике – II награда, државно такмичење из физике II награда, државно такмичење из програмирања – похвала, српска физичка олимпијада – похвала, српска информатичка олимпијада (пласирао сам се, али нисам учествовао јер се поклапао термин са физичком олимпијадом.

Био сам ученик генерације.

Моја искуства из Рачунарске гимназије што се тиче наставе и знања које сам стекао су искључиво позитивна. Не могу да замислим школу која би ме боље припремила за факултет, а при томе омогућила да могу да радим и одмах након средње школе (као што је део мојих другара из одељења урадио). Из школе сам изашао са сјајном подлогом из математике, физике и програмирања и након тога се практично прошетао кроз прву годину факултета. Када сам ја ишао у школу, она је бројала можда 60-70 ученика и због тога се нисам увек осежао као да сам у школи (није било гужве, буке, граје…) и веома ми је драго да се сада то променило и да је Рачунарска гимназија по том питању сада као било која друга средња школа. Мислим да се за Рачунарску гимназију слободно може рећи да руши стереотипе о приватним образовним установама у Србији.

Након гимназије сам уписао Рачунарски факултет Универзитета Унион и Електротехнички фалултет Универзитета у Београду. Прве две године сам успешно похађао оба факултета, али сам након тога почео да радим, идем на праске и студирање два факултета ми је било пренапорно тако да сам крајем треће године одустао од Рачунарског факултета. На Електротехничком факултету сам завршио основне и мастер студије, а сада похађам докторске.

У Рачунарској гимназији предајем Рачунарске системе (И година), Оперативне системе и рачунарске мреже (II година) и Напредне технике програмирања (ИВ година). Поред тога држим и додатну наставу ради припреме за такмичења из програмирања. Поред тога, радим и у Институту Михајло Пупин као истраживач-приправник.

Из школе носим јако лепе успомене, пре свега на три сјајне екскурзије и на групу сјајних људи које сам овде упознао, а од којих су ми неки остали другови (надам се) за цео живот.