Етичка дилема: победнички рад Лауре Љутај

Матуранткиња Лаура Љутај освојила је прву награду на школском конкурсу Етичка дилема и другу награду на истоименом конкурсу Достигнућа младих. Лаурин рад можете прочитати у наставку.

Етичка дилема

У данашњем друштву сусрећемо се са многим етичким дилемама које захтевају пажљиво разматрање и анализу из различитих перспектива. Једна од таквих дилема произилази из ситуације прихватања спонзорства од стране кладионице за обнову спортског терена у основној школи. Ова дилема поставља питање о томе да ли је морално оправдано прихватити финансијску подршку од компаније чија основна делатност, коцкање, може имати негативне последице по младе. Прихватање спонзорства од кладионице за обнову спортског терена у основној школи представља сложену етичку дилему која захтева пажљиво разматрање из различитих перспектива. Овај есеј ће детаљније анализирати дилему кроз призму утилитаризма, Кантове етике и теорије врлина, истражујући аргументе како за тако и против прихватања спонзорства.
Утилитаристички принцип, који тежи максимизацији корисности ради постизања среће што већег броја људи може се тумачити као подршка прихватању спонзорства од кладионице. Из утилитаристичке перспективе, прихватање спонзорства од кладионице за обнову спортског терена може се аргументовати као морално оправдано ако се очекује да ће то повећати срећу аматерских спортиста и користити локалној заједници. Обновљени терен могао би пружити боље услове за физичку активност младима, побољшавајући њихово физичко здравље и социјалну интеракцију. Такође, кроз ову перспективу, могуће је сагледати и корист које би кладионица имала од спонзорства, попут промоције свог бренда и повезивања са заједницом, што би додатно повећало укупну срећу у заједници.
Међутим, чак и из утилитаристичке перспективе, постоје одређени изазови и могуће негативне последице прихватања спонзорства од кладионице. На пример, иако би обнова терена могла повећати срећу одређене групе људи, постоји ризик да би то могло нормализовати или чак промовисати коцкање међу младима, што би могло довести до дугорочних штетних последица попут развоја зависности или финансијских проблема. Осим тога, поставља се питање да ли би краткорочна срећа коју доноси обнова терена била довољна да надмаши потенцијалне дугорочне негативне последице промоције коцкања.
Такође, могуће је размотрити да ли би постојале алтернативне опције које би можда биле подједнако ефикасне у побољшању среће заједнице, а које не би морале да се ослањају на спонзорство од кладионице. На пример, локална заједница би могла истражити могућности сарадње са другим компанијама или организацијама које подржавају здрав начин живота и спорт, чиме би се избегле потенцијалне негативне последице које произилазе из повезивања са кладионицом.
Из перспективе Кантове етике пружа нам се дубљи увид у моралне импликације овог поступка. Кантова етика се темељи на идеји да је моралност деловања важнија од последица тог деловања и истиче важност мотива и универзализације моралних принципа.
Према категоричком императиву Канта, постоји обавеза према моралним принципима које треба следити без обзира на последице. Прихватање спонзорства од кладионице за обнову спортског терена, која промовише коцкање супротно је моралним принципима, јер подржава активност која може имати негативне последице по појединце и заједницу. Коцкање је интринзично повезано са ризицима као што су зависност, финансијски губици и морална деградација, што је у супротности са моралним принципима поштовања људског достојанства и промовисања општег благостања.
Кантова етика истиче важност аутономије појединца и његове способности да доноси моралне одлуке. Прихватање спонзорства од кладионице може ограничити слободу избора појединаца у заједници, посебно младих, јер их излаже утицају компаније која промовише активност која може нарушити њихово здравље и добробит.
Такође, Кантова етика наглашава важност поштовања других као циља самом по себи, а не као средства за остваривање неких других циљева. Прихватање спонзорства од кладионице може довести до искоришћавања деце и младих као средства за промоцију компаније и повећање профита, што је у супротности са моралним принципима поштовања достојанства сваког појединца.
У контексту ове дилеме, спонзорство од кладионице не би било у складу ни са моралним вредностима које тражи теорија врлина. Врлина подразумева чињење добра из правих мотива, без очекивања нечега заузврат. Спонзорство кладионице мотивисано је маркетиншким интересима, а коцкање, које је основа деловања кладионице, промовише расипност и материјалне вредности уместо моралних. Према теорији врлина, правичност, храброст и саосећајност су кључне врлине које би требало да воде наше поступке, а подржавање коцкања није у складу са овим врлинама.
Даље, теорија врлина наглашава значај интегритета и моралног карактера. Прихватање спонзорства од кладионице може довести до моралног компромиса и нарушавања интегритета институције као што је школа, која би требало да буде пример моралних вредности за младе.
Такође, теорија врлина подстиче развој моралне свести и самопоуздања. Прихватање спонзорства од кладионице може послати погрешну поруку младима о томе шта је прихватљиво и морално исправно, чиме би се могла нарушити њихова морална свест и самопоуздање у доношењу моралних одлука.
На основу анализе из перспективе ових етичких теорија, закључујемо да прихватање спонзорства од кладионице за обнову спортског терена у основној школи носи са собом бројне етичке дилеме. Иако би такво спонзорство могло донети материјалну корист школи и аматерским спортистима, морамо пажљиво размотрити дугорочне последице по моралне вредности и добробит младих. Уместо прихватања спонзорства од кладионице, школа би требало да тражи алтернативе које подржавају здрав развој младих и промовишу моралне и социјалне вредности.