Интервју: Клара Шиљег – велики труд уложен у школу, али и у уметничко клизање

Бити ученик Рачунарске гимназије не значи бавити се само математиком, физиком, програмирањем и ићи на такмичења из тих области. Бити ученик наше школе значи имати потпуну подршку и разумевање за активности и интересовања и изван наставе. Свестраност је нешто што веома ценимо код наших ученика и што подстичемо. Поносни смо на њихове успехе из различитих области. Можемо се похвалити да је наша ученица Клара Шиљег недавно освојила четврто место на Државном првенству Србије у уметничком клизању у категорији јуниорки. Клара је ученица другог разреда Рачунарске гимназије и до недавно члан репрезентације Србије у уметничком клизању, али решена да то поново постане.

Клара је за РГ чула када је била на градском такмичењу из математике у седмом разреду, док је њена мајка добила препоруке пријатеља за нашу школу. Школа јој се веома допала и то јој је на упису била једина жеља. Још увек није сигурна шта би уписала након гимназије, а оно о чему размишља јесте Рачунарски факултет.

Моје искуство у Рачунарској гимназији до сада је супер. Свиђају ми се и наставници и начин рада, није толико напето као у осталим гимназијама, али научимо све што треба да знамо. Додатна настава из математике ми се веома свиђа, посебно како је организовано и шта сам све научила. Та и све остале додатне ми доста значе. Оно на чему сам најзахвалнија РГ-у је што сам ушла у свет програмирања јер пре средње нисам знала много о томе, почела сам од почетка у школи. Похађала сам овде курс C# (си шарп) у осмом разреду и то је мој једини додир са програмирањем. За сада ми је програмирање доста изазовно, али се веома трудим да га савладам и можда ћу доћи до нивоа да као моји другари из одељења програмирам из забаве у слободно време.

Већ 10 година, без прекида, Клара се бави уметничким клизањем. Кренула је тако што су њена сестра близнакиња и мама желеле да оне науче да клизају када су имале шест година. Имала је велики необјашњиви страх пред први час, али јој се веома свидело када су отишле тамо и започеле да клизају.

Сестра и ја смо ишле у школицу клизања за почетнике и биле све боље и боље. Касније су нас тренери позвали да се учланимо у клуб и да почнемо озбиљно да тренирамо уметничко клизање. Временом је то постала наша највећа љубав која још увек траје. Раније ми је клизање представљало неку обавезу. Ја јесам то цео живот волела, али сам на то гледала као на школу, као на нешто што морам да радим и да у томе будем што боља. Прошле године сам мало стагнирала управо због школе јер ми је она била на првом месту и ишла сам само на тренинге на које сам стизала. Временом сам схватила да не бих волела да се тиме бавим у животу и да ми једино то буде фокус. Сада сам доста опуштенија што се тога тиче, идем на тренинге, уживам и клизање ми представља релаксацију у току дана.

Клара је била члан репрезентације Србије у уметничком клизању. Са репрезентацијом је путовала сваке године на такмичења у Цеље, Букурешт, Софију, Сарајево, као и на припреме преко лета.

У репрезентацију се улази тако што мораш да имаш одређени број бодова које сакупљаш на такмичењу. Ја сам први пут у Сарајеву 2018. године остварила довољан број бодова. Од тада па до прошле године сам све време била у репрезентацији. Прошле године, нажалост, нисам успела да скупим бодове због недостатка тренирања јер сам многе тренинге морала да пропустим, али се не кајем. Тада сам у школи постигла одличне резултате и то ми је довољно јер нисам могла да дајем свој максимум на оба поља. Циљ ми је да се вратим у репрезентацију, с тим што је то мало теже ове године у односу на претходне јер сам у старијој категорији. Има више елемената која треба да знам, виши су и критеријуми, али радићу на томе. Клизању сам најзахвалнија што ми је донело путовања. Једне године смо другарица и ја отишле у Француску на припреме и то ми је био посебан доживљај. Пошто нас је тада било мало, биле смо саме у целој хали и на леду. Излет у Париз ми је оставио баш велики утисак, као и припреме у Варни 2017. године које су биле доста узбудљиве. Окружење на клизању је потпуно другачије. С обзиром на то да тренере и другарице са клизања виђам веома често, они су ми као друга породица. Иако се нећу бавити клизањем, верујем да ће се све исплатити касније.

Ове недеље Клара је учестовала на Државном првенству Србије за јуниорке које је трајало два дана и на коме се изводе различите кореографије прилагођене овој старијој категорији. Заузела је четврто место што сматра изузетним успехом и веома је задовољна, с обзиром на то да јој је ово било прво такмичење ове сезоне. Клара истиче да у РГ изузетно имају разумевања за њено бављење клизањем, интересују се за њена такмичења и подржавају је. Некада јој је доста напорно да усклади клизање са школом јер је имала тренинге и пре и после наставе, али је успевала. Победа на такмичењима јој није увек пресудна, већ то да се потруди да да највише што може.

Све зависи од периода и вртсе такмичења. На такмичењу од пре пар дана било ми је важно само да будем што боља за себе и досегнем свој максимум, а место које ћу заузети ми није било важно. До самог проглашења уопште нисам знала како сам рангирана. Очекивала сам шесто или седмо место, а завршила као четврта, што ми је сасвим океј. Из математике немам много искуства са такмичења. Прошле године сам се баш потрудила да се што боље спремим и прошла сам на државно, али нисам освојила награду. Није ми то представљало проблем. Пролазак на државно такмичење је мени сасвим довољно.

Још један циљ који је задала себи јесте да ванредно заврши основну музичку школу коју је морала да прекине због превише обавеза у вези са школом и клизањем. Свирала је клавир, те би то радо наставила на овај начин. Клара се може похвалити да је део тима који је на такмичењу Пословни изазов, одржаном у Рачунарској гимназији, заузео друго место и пласирао се на наредни ниво такмичења Изазов специјал који ускоро следи. Више о пројекту који је Клара направила са Ањом Радомировић, говорила је трећа чланица тима Жана Јеловац.