Интервју: Матеја Митровић – репрезентативац у веслању и РГ-овац

Уз добру организацију, много труда, јаку жељу, велику љубав, подршку и разумевање професора могуће је бити и одличан ученик Рачунарске гимназије и члан кадетске репрезентације Србије у веслању. Матеја Митровић, ученик другог разреда РГ-а, веома успешно се бави веслањем што доказују бројне медаље које је освајао. Напорно тренира и организује све своје обавезе према тренинзима, али не запоставља школу где постиже одличне резултате.

Матеја тренира у веслачком клубу Партизан. У фебруару ове године испунио је норму и ушао у кадетску репрезентацију Србије. Такмичио се на Балканском првенству на ком је освојио сребрну медаљу у дисциплини четверац без кормилара и четврто место у осмерцу. Такође, на великој интернационалној регати на Бледу у Словенији, где су учестовали представници из готово свих европских земаља, освојио је сребрну медаљу у дисциплини четверац скул. На три регионална интернационална такмичења ове године освојио је пет златних и једну сребрну медаљу, на Државном  првенству за кадете две златне, а за јуниоре једну сребрну, као и три златне  медаље на Куповима Србије. Веслање је кренуо да тренира сасвим непланирано 2018. године, а пре тога се пет година бавио кошарком и пливањем годину дана.

Наш тренер је дошао у школу и донео ергометар, што је симулација на сувом. Ми смо се међусобно такмичили и онда одлучили да одемо на тренинг да пробамо и наставио сам да тренирам. Веслање је тимски спорт, али је важан и индивидуални сегмент где је потребно постићи личне резултате за улазак у репрезентацију, тако да је потребно велико улагање. Веслање ми сада представља и обавезу и уживање. Релаксира ме јер када тренирам не бринем о другим стварима. Генерално је добро за мене, пре свега за здравље.

Веслање га је научило одговорности, посвећености и борбености. На такмичењима у веслању у Београду је много мања конкуренција и на њих Матеја гледа као на забаву. Такмичења на интернационалном нивоу су стреснија, али истиче да му то свакако прија. Захвалан је на томе што има друштво са веслања и што заједно путују на такмичења и припреме. Зими иду у Црну Гору, у Тиват или Котор, а лети су на на припремама на Сребрном језеру.

Планирам да упишем колеџ у Америци и веслање ми је велика предност. План ми је да се бавим веслањем. Жеља ми је да одем на Олимпијске игре 2028. године. Тада ћу завршити четврти разред колеџа, ако све буде добро ишло. Колеџи у Америци траже нове чланове из целог света за веслачки тим у категорији осмераца и ја бих желео да се прикључим. Њима је јако важно какав тим имају у овој дисциплини и додељују стипендије. Најважнији је резултат на ергометру, постигнућа на већим такмичењима, али и школски успех.

Матеја би желео да студира  бизнис и менаџмент у Америци. Волео би да се након студија врати у Србију ако то буде било могуће. Не жели да запостави образовање, а на то утичу и тренери који су врло посвећени. Поред спортских вештина, дају му и савете о исхрани, подношењу напора, очувању здравља, а и прате негова школска постигнућа, па им повремено доноси оцене потписане од стране разредног старешине и родитеља. Тренира девет пута недељно, а пред велика такмичења и више. Наглашава да му је најтеже када изостаје из школе због неког такмичења или припрема, али му много помаже што часове може пратити и онлајн. С обзиром на то да се настава снима, може увек да прегледа пропуштено и то издваја као једну од предности Рачунарске гимназије.

На окружном такмичењу из математике у основној школи сам први пут чуо за Рачунарску гимназију и одлучио сам да је упишем. Тада сам већ тренирао веслање и то ми је одузимало много времена. Мислио да је РГ добар избор јер бих могао да уклопим тренинге са школом. То се показало као тачно и досадашње исксутво у школи ми је одлично. Много тога научим на часу и не одузима ми учење превише времена након школе када имам тренинге. Одлични су професори у РГ-у и заиста имају разумевања ако некад изостанем због веслања. Мислим да је школа генерално одлична за оне ученике који су заинтересовани за рачунарство и оно што је посебно издваја јесте квалитет наставе.

Матија истиче да је увек хтео нешто више од наставе. Математика му је добро ишла од самог почетка и такмичио се од трећег разреда чим су почела такмичења. Наставио је све до осмог разреда и сваке године освојао пласман на окружно такмичење. Такође, у сваком разреду је учествовао на међународном такмичењу Кенгур без граница на ком се пласирао и на финална такмичења на државном нивоу. У првој години Рачунарске гимназије није ишао на такмичења из математике и физике за која се припремао јер су се поклопила са такмичењем из веслања. Присећа се да је први сусрет са програмирањем имао у четвртом разреду када је радио основне команде у Java Script-у и убрзо престао. У шестом разреду је почео са програмима у којима се програмира са блоковима, а касније са Python-ом и HTML-ом. Каже да му није било тешко да се у РГ-у ухода са програмирањем, само му је требало мало времена. Сада се у потпуности уклопио у режим школе и тренинга и сматра да много боље функционише када му је све испланирано. У томе је можда и кључ његових успеха.