Интервју: професорка РГ-а Анђелка Петровић – добитница престижне Фулбрајтове стипендије

Професорка српског језика и књижевности у Рачунарској гимназији Анђелка Петровић добитница је престижне Фулбрајтове стипендије која јој омогућава да наредну школску годину започне у Сједињеним Америчким Државама. Професорка Анђелка ће имати прилику да се усавршава током шестонедељног програма у области медијске писмености који ће се изводити и на универзитету и у школама.

Анђелка Петровић је сјајан пример, како ученицима, тако и колегама, да се знање непрестано стиче и да је усавршавање најважније да би се постигла лична и професионална оствареност. Оно што је специфично за професорку Анђелку јесте изузетна креативност и иновативност које се најбоље огледају у њеном начину рада. Приближити српски језик и књижевност ученицима заинтересованим за рачунарство и програмирање захтева посебно умеће. Ако се уз то умеће искористе и друштвене мреже и савремене технологије, долази се Анђелкиног Инстаграм профила, Јутјуб канала и блога на којима објављује садржај посвећен српском језику и књижевности на један потпуно нов и аутентичан начин. Just_srpski окупља љубитеље књижевности и оне који тек желе да буду са њом на ти, професоре којима Анђелка преноси иновације у методици и педагогији, као и оне који проналазе инспирацију и мотивацију у редовима исписаним из Анђелкиног личног угла.

О томе како се определила да конкурише за Фулбрајтову стипендију, како је текао процес пријаве, са којим изазовима се сусретала, као и о томе шта очекује да ће пренети у своју учионицу по повратку говорила је Анђелка Петровић.

– Шта представља Фулбрајтова стипендија?

Фулбрајтова стипендија се убраја у 5 најпрестижнијих стипендија на свету. За мене, та стипендија представља круну мог досадашњег наставничког рада. Верујем да ће ми боравак у Сједињеним Америчким Државама отворити пут за даље напредовање у професији и да ће највећу корист од стеченог знања и вештина имати моји ученици.

– Како сте се определили да конкуришете? 

Један од основних мотива да се пријавим на конкурс за Фулбрајтову стипендију била је спознаја да сам у Србији постигла све – радим у најбољој средњој школи за природне науке, ауторка сам школских уџбеника, освојила сам релевантне наставничке награде, радила сам на врло важним пројектима Завода за вредновање квалитета образовања и васпитања, била сам ТВ наставник у време када школе нису радиле због короне. Недостајало ми је интернационално искуство и веће професионално прегнуће. Мислим да не постоји већи изазов од Фулбрајтове стипендије. Посебно ако у конкурсу стоји да стипендију може добити само један наставник националне књижевности.

– Шта све подразумева процес селекције и како сте се припремали? Каква су била Ваша очекивања?

Процес пријављивања је, бар за мене, исцрпљујући. Најпре се подноси обимна документација, затим следи интервју пред трочланом комисијом, потом и полагање TOEFL испита. Све траје месецима. Посебан изазов у мом случају представљао је испит из енглеског језика јер имам облик дислексије који узрокује да спорије читам и тешко пишем. Имала сам изванредну професорку енглеског језика која је била уз мене од почетка до краја, па је и тај испит протекао добро. Када су у питању очекивања, лагала бих ако бих рекла да нисам желела стипендију. Знала сам да имам квалитете, али сам исто тако знала да нисам једина која вреди.

– Шта Вас све очекује наредне школске године у Америци, уколико сада имате информације?

Програм траје 6 недеља и требало би да се реализује почетком идуће школске године. Изводи се делом на универзитету, делом у америчким школама. Још немам све детаље, па ни универзитет, односно, државу у коју идем, али су припреме већ почеле. Пре свега мислим на сарадњу са америчком амбасадом у Београду и прикупљање неопходне документације.

– Колико Вама лично значи ова стипендија?

Фулбрајтова стипендија представља остварење свега што у овом тренутку желим на професионалном пољу. Мој факултетски професор, и сам фулбрајтовац, једном приликом ми је рекао – када добијете ту стипендију, закорачићете у дручи свет. Надам се да ће бити тако.

– Колико мислите да ће стипендија значити Вама као професору и Вашим ученицима када се будете вратили настави?

Тема програма на који идем јесте медијска писменост – у школи и у учионици. Очекујем да на програму стекнем знања и вештине које ћу одмах по повратку из Америке моћи да применим у учионици. Медијска писменост је неопходан облик писмености у 21. веку. Исто мислим и о финансијској писмености. Добро би било да имамо такве предмете у школи. Верујем да ће моји ученици, као и до сада, умети да препознају квалитет који намеравам да им пружим кроз наставу српског језика и књижевности.

– Какво је Ваше искуство у раду са ученицима Рачунарске гимназије?

Моји ученици су потпуно у духу мог личног сензибилитета. Допада ми се начин на који размишљају. Волим логику коју поседује један рачунарски мозак. Инспиративни су, подстицајни и изнад свега духовити су. Задовољство ми је да радим са таквом децом. Вероватно је и то један од разлога зашто тежим да се усавршавам и будем бољи наставник – не сипам енергију, време и знање у празно. Напротив, радим са одличном децом.