Интервју: Василије Новаковић о 3. награди на Државном такмичењу из математике

Василије Новаковић, један од најбољих такмичара Рачунарске гимназије, освојио је трећу награду на Државном такмичењу из математике у Б категорији. Ова награда је била повод да са нама подели своје такмичарско искуство, сумира досадашње успехе, да осврт на припрему за такмичења, истакне лична постигнућа и погрешке, да савете млађим генерацијама, открије кључ успеха и укаже како пријатељство може да превазиђе конкуренцију и доведе до успеха.

– Какви су били задаци у односу на твоја очекивања?

Иако сам на први поглед био позитивно изненађен задацима јер их није било толико из градива, што је више време пролазило то су ми се мање и мање свиђали. 

– Да ли си задовољан пласманом?

Нисам задовољан пласманом, али верујем да је то тако са разлогом и не бих се жалио.

– Јеси ли генерално задовољан успесима које си постигао из математике током средње и шта би издвојио као најзначајније?

Нисам задовољан успесима које сам постигао јер знам да сам могао боље. Као најзначаније бих издвојио трећу награду на Државном прошле године јер ми је то уједно била и прва награда на Државном из математике у животу и друго Државно из математике у животу.

– По чему се теби лично такмичење из математике издваја у односу на информатику, с обзиром на то да се такмичиш из оба предмета?

Па разликују се по томе што у математици зна да буде велики део школског градива које ја искрено не волим зато што боље радим задатке у којима треба да се размишља пре него да се расписује. Такође се разликују по томе што у програмирању има много више слободе за решење и што не мора да се докаже да решење ради да би се добили поени јер је само важно да код прође тест примере. И такође у математици постоји та сигурност да је нешто тачно, ако се прате сви логички закључци, док у програмирању ако код не ради, то може да буде и до идеје и до самог кода и важно је утврдити до чега је.

– Да ли ће ти на факултету недостајати такмичења у овом формату?

Наравно да ће ми недостајати.

– Када погледаш уназад своја учешћа и успехе из математике шта би изменио?

Изменио бих то да бих ишао на додатну наставу код професора Ђорића и заправо бих се спремао за такмичења из математике.

– Шта би поручио млађим ученицима који се упуштају у авантуру такмичења из математике?

Поручио би им да верују у себе и пронађу своју веру, али поред тога, ако мисле да никад неће бити најбољи јер нису довољно паметни или јер је неко већ много испред њих, да се варају јер уз много рада све може да се успе. Ја сам то прекасно схватио и волео би да ми је неко то рекао у првом разреду средње школе.

– Колико су ти такмичења помогла да себе лично унапредиш, пређеш своје личне границе и стекнеш нове вештине које нису знање из математике?

Генерално такмичења и решавање проблема ми је помогло да размишљам више критички и да аналитичи приступам проблемима у животу, што сматрам веома важним.

– Шта би било да се Алекса и Милош не такмиче са тобом? Да ли би данас био ту где јеси? Колико ти они помажу, наравно и ти њима?

У почетку су ми помагали директно, а сад више индиректно као окружење и људи са којима се дружим, иако ми Милош још увек даје задатке. Да се они ниси такмичили или да их никад нисам упознао, верујем да се не бих такмичио или чак и када бих, сигурно не бих био оволико успешан на такмичењима колико сад јесам.