Интервју: Василије Новаковић – о трећој награди на Српској информатичкој олимпијади

Ученик трећег разреда Рачунарске гимназије Василије Новаковић освојио је трећу награду на Српској информатичкој олимпијади! Ово је његово прво учешће на олимпијади и тиме је остварио свој циљ зацртан још у првом разреду Рачунарске гимназије. Василије је прави пример како се уз много труда, мотивације, подршке окружења и вере може стићи до успеха и пробити небо – граница коју је он себи поставио. Он је поделио са нама како је изгледао СИО, како је успео да реши задатке које, како каже, бољи програмери од њега нису успели и како се припремао за ову олимпијаду. Поред тога, Василије нам је пренео и дивну причу о другарству у Рачунарској гимназији – свом другу који му је био ментор и другарима са којима се такмичио, чији су успеси и његови успеси.

Како је изгледала Српска информатичка олимпијада из твог угла, шта ти се највише допада и шта ти је најузбудљвије код овако великих такмичења?

Искрено, од како сам уписао РГ и упознао Милоша Милутиновића (Алексу Данића сам знао из основне школе) мотивисао ме је да почнем да се такмичим из програмирања, иако у основној школи нисам ни знао да то постоји. Тако да сам још од првог разреда поставио себи за циљ да одем на Српску информатичку олимпијаду и из тог разлога држи веома драго место у мом срцу. Између осталог ми се веома допао и тај осећај узбуђења кад сам схватио да сам коначно дошао до тог нивоа. Такође је било веома занимљиво јер сам уживо упознао много програмера које сам пре знао само из прича.

Какви су били задаци на олимпијади?

Задаци су били интересантни, мада морам да признам да ми се баш и нису свидели задаци са другог дана (драстично су променили стање после првог дана). Неки би рекли да сам имао среће што сам решио први задатак са другог дана (јер значајан број програмера који су доста бољи од мене га нису решили), али ја бих рекао да је то све до моје вере. Не могу речима да опишем „ролеркостер“ емоција који сам доживео и првог и другог дана зато што су оба почела лоше, а завршила се добро. Што се тежине задатака тиче, једини лак задатак бих рекао да је први задатак са првог дана, а остали су очекиване тежине или тежи.

Јеси ли очекивао награду?

Надао сам се награди, али нисам је очекивао. Сматрам да би било баш глупо да нисам освојио награду ни на Државном такмичењу ни на СИО-у.

Шта би издвојио као кључни фактор за овакав успех као што је твој?

Као кључне факторе издвојио бих веру, велики труд, то су сати и сати седења у столици и вежбања, и наравно то што сам имао великог програмера да ми помаже кад год сам имао недоумице (мислим на свог ментора Јована Томића, наравно).

Колико ти је помогао твој друг из разреда и ментор Јован Томић и зашто је баш он био твој избор за СИО?

Јован ми је много помогао. Нажалост није прошао на Државно такмичење јер му се није баш посрећило, али ја сматрам да је он значајно бољи програмер од мене и не могу ни да набројим све ноћи које смо седели у позиву, док ми је он објашњавао како се решавају неки незамисливо тешки задаци.

Шта ти пружа највећу сатисфакцију код освајања овакве награде?

Значајно ми је и то што сам поставио небо као границу и пробио је. Већ сам споменуо да само учешће на СИО-у мени много значи. Такође ми је значајно што сам показао да свако може уз довољно труда да постигне исто као ја.

Колику подршку ти пружају твоји другари који се такмиче са тобом и да ли уласком у учионицу постајете конкуренти једни другима?

Другари су наравно велики део мог успеха и то је једна од мени омиљених предности РГ-а. Окружен сам људима који имају сличне интересе и међусобно се пријатељски такмичимо, зато толико и напредујемо. На СИО-у их не сматрам за конкуренцију из два разлога – први је то што је њихов успех и мој успех, а други је то што су и Милош и Алекса много искуснији такмичари од мене и логично је да ће проћи боље на такмичењу.