Интервју: Владимир Игњатијевић – првак државе из физике који учествује на Европској физичкој олимпијади

Владимир Игњатијевић је матурант Рачунарске гимназије који је током свог школовања у РГ-у освојио бројне награде на Државним такмичењима. Том низу припада и овогодишња прва награда на Државном такмичењу из физике! Оно што је још значајније јесте да је Владимир одабран да учествује на Европској физичкој олимпијади! Владимир се нашао међу пет матураната Србије који ће се на основу свог пласмана такмичири на ЕФО које се одржава у Словенији. Такође, Владимир је освојио и пласман на Српску физичку олимпијаду! Владимир се дужи низ година веома успешно бави физиком, а о његовом знању и постигнућима из ове науке говори и то да је био на двонедељној пракси у ЦЕРН-у за коју је изабран. Владимир је освојио прву награду на Државном такмичењу из физике, као и похвалу на Државном такмичењу из математике током 2021. године. Освојио је 2020. године прву награду на Државном такмичењу из математике, а 2019.  другу награду на Државном такмичењу из физике.

Владимира краси умереност и скромност када говори о својим успесима, а велика захвалност када говори о својим професорима и Рачунарској гимназији. Задржао је свој дечачки жар који је осећао када је као мали желео да сазна како функционише свет око њега, а сада има могућност да то уради уз помоћ физике, али и програмирања примењивом у науци. Ипак, оно најдивније јесте Владимирово виђење своје генерације, одељења IV1 и људи које је упознао у Рачунарској гимназији.

Да ли си очекивао овакав успех на такмичењу?

Нисам очекивао победу. Заправо, нисам ништа очекивао и то је набољи приступ за такмичара јер треба да се фокусира на себе и да да свој максимум. Такмичар треба да буде скроман и да не очекује пуно, али да опет да све од себе. Само тако може да се нада најбољем.

Како си се припремао за овогодишње такмичење?

Као и сваке године, у РГ-у постоји припремна настава коју држи професор Бранислав Цветковић, а редовну наставу, која мора све то да подржи, ми је све четири године држала Наташа Чалуковић. Сваке године се човеку слеже градиво, повезује боље ствари, лакше учи и усваја ново градиво.

Какви су твоји утисци о пласману на Европску физичку олимпијаду и Српску физичку олимпијаду?

Европска физичка олимпијада као такмичење још увек није препозната од стране нашег Министарства, тако да Друштво физичара Србије врши предизбор на начин на који оно сматра да треба. С обзиром на то да није било времена да се одржи посебно такмичење за тако нешто, Друштво физичара је искористило наше пласмане на Државном такмичењу, а ја сам био први. Изабрали су двоје из бета категорије и троје из алфа категорије, тако да су одабрали нас петоро за Европску физичку олимпијаду. На Европској олипмијади је заступљено градиво из све четири године, тако да је стратегија да буду бирани само матуранти. Пласирао сам се и на Српску физичку олимпијаду која је предизборно такмичење за Светску физичку олимпијаду. Најдраже ми је што сам потврдио свој рад свих ових година, али то није само мој рад него и читавог тима људи, укључујући моју породицу и професоре из Рачунарске гимназије. То је само још једна потврда која се већ одавно знала у нашим круговима, али је сада добила и свој званични облик. Европска физичка олимпијада и Српска физичка олимпијада су само шлаг на торту.

Како је почело твоје интересовање да се бавиш физиком?

Код физике ме највише привлачи то што објашњава како свет функционише. То је нешто што сам ја и у млађим данима показивао. Рецимо, цртајући ауто ја сам смишљао као би он изгледао изнутра. Тај ауто није био естетски леп, али мени као малом детету, које није знало боље и паметније да приступи, је то био начин. Одређен временски период ја сам заборавио на то и онда се појавила физика у шестом разреду и тад сам осетио тај неки жар на који сам и заборавио. Од тад сам кренуо да се такмичим. Тако да се физика и ја дружимо већ шест година.

Колико ти је значила помоћ професора Рачунарске гимназије у твом упознавању са физиком?

За физику су ми много значили професори. Наташа Чалуковић је писала наше збирке из физике и начин на који их је писала и начин на који предаје је веома конструктиван, концизан и прецизан тако да се тачно зна шта је који појам. То је веома важно зато што се физика практично доказује тек на факултету. Ми учимо многе ствари и право је умеће испредавати да се разуме, а да се не скрајне. У томе је професорка Наташа мајстор. Професор Бранислав Цветковић је један теоријски физичар који ужива када му поставимо теоријска питања и готово да се он више радује да одговори него ми који добијамо одговор, што је стварно дивно. Поред тога, ова такмичења јесу лепа ствар и мотивација на средњорочном плану да се човек такмичи, али нису најважнија и ту ми је професорка Наташа нарочито помагала када сам био преамбициозан и хтео да прескачем неке кораке. Она је увек налазила један директан, али увек коректан начин да ми спусти лопту.

Да ли ти Рачунарска гимназија пружа довољно могућности за твоја интересовања?

Имам доста простора и могућности у Рачунарској гимназији за сва моја интересовања и то је предност приватне школе јер је ту директнији однос између професора у ђака. То се нарочито види када приватна школа успе да окупи добру децу што је велика срећа за ту школу. Ја сам имао прилику да будем у таквој генерацији, што није било први пут Рачунарској гимназији да окупи изузетну децу. У таквом окружењу дешавају се сјајне ствари, а опет је флексибилно и доста се излази у сусрет ђацима. Имао сам времена током ове четири године у РГ-у, како време за себе, тако и за школу, време за друге, тако да немам на шта да се пожалим.

Какво је твоје искуство са двонедељне праксе у ЦЕРН-у?

Током двонедељног програма организатори из ЦЕРН-а су стварно хтели  да нама тамо буде лепо, а да опет буде и испуњено. Прва недеља је била организована тако да су ујутру била предавања, а у  послеподневним часовима су били обиласци различитих делова ЦЕРН-а. Друга недеља боравка је више била посвећена нашим мањим пројектима који су били из кључних грана којима се бави ЦЕРН. Тамо ради само 14% физичара, остало су инжењери, електричари и друге врсте зналаца својих струка. Били су физичарски пројекти, инжењерски и едукативни. Ја сам био на физичком пројекту. Ту је добро дошло знање из програмирања које сам стекао овде зато што они имају припремљен читав софтвер и хардвер који ће детектовати те сударе. Физичарима је често ту посао да испрограмирају код како би дошли до података које желе. Ја сам то радио на некој мањој скали. Било је времена и за обилазак Женеве која је близу. Било је прилике да се види један други систем и начин размишљања. Стварно смо били добродошли. Дошла су талентована деца из целе Србије. Радили смо са нашим стручњацима који су били спремни да нам помогну и понудили су се да нас посаветују касније у нашим каријерама. Сам програм је био одличан, људи су били веома гостопримљиви, само окружење и утисак о комплексу је исто био одличан. Био сам пријатно изненађен колико се ту заправо ради и колико су оптимални, што значи да се оно што им највише значи, као што су инструменти, највише чува и то је на врхунском нивоу. Све остало је у складу са приоритетом. Један скроман, а ефикасан приступ.

Који факултет ћеш уписати?

И даље се двоумим шта ћу уписати будући да су се моја интересовања мало раширила. У плану је била физика, а сада како је дошло и програмирање и како сам схватио његове примене на науку и уопште размишљам да упишем РАФ и ЕТФ.

Шта је оно чиме би волео да се бавиш у будућности?

Тренутно се највише проналазим у физичким симулацијама зато што су спона између нечега што ја тражим, а то је између програмирања и тог момента да ја могу стварно да обухватим шта се дешава у сваком тренутку, а да проценим који је физички ефекат битнији, а који мање битан. Са друге стране је физика која ми омогућава да на одређени начин стекнем дубље разумевање које ће наћи широку примену. Дуг је то пут, проћи ћу кроз период студирања, упознаћу нове људи попут ових у Рачунарској гимназији који су ми много помогли и верујем да ће се тако наставити и даље.