Интервју: Жана Јеловац – креативна уметница и победница IT Girls такмичења

У нашој школи образују се деца чији је циљ да стекну изванредна знања из математике и физике, као и она која желе да у информатичким знањима предњаче без премца. Најчешће су то они који су у основној школи нагињали ка природним наукама, али понекад и они креативни друштвењаци одлуче да закораче и истражују један нови, али и даље изразито креативни свет.

Она је изврстан ђак, глумица, писац, сјајан говорник, љубитељ сликања и уметности уопште. Похађа Центар за таленте, члан је Петнице и Уније средњошколаца Србије за Београд и иницијатор оснивања ђачког парламента у Рачунарској гимназији. За себе каже да најбоље организује време када га максимално испуни – зато поред свега тренира и атлетику, салсу, иде у школу цртања и учи Немачки.

Жану Јеловац, ученицу другог разреда Рачунарске гимназије , описује мноштво раскошних талената, интересовања и идеја, а изнад свега ведрина и позитиван дух.

Први сусрет са Рачунарском гимназијом, како каже, имала је већ у седмом разреду када је победила на такмичењу IT Girls:

IT Girls такмичење ми је отворио целу нову димензију – отворило ми је на неки начин очи! Интересовање за РГ и сферу графичког дизајна јавило се када сам у седмом разреду први пут учествовала на овом такмичењу.  Већ првог дана предавач на курсу припреме за такмичење саветовао ми је да се овим бавим јер је запазио мој таленат. Моја тема била је да направим блог у коме ћу писати о воћу, врло сам била мотивисана и свакога дана унапређивала свој сајт. Занимљив ми је био психолошки моменат који у мени изазива веб сајт, на пример кроз одабир боја које у вама изазивају различита осећања. Јако ми се свиђа што веб сајт обухвата обухвата начин на који пишете и кроз то можете развијати књижевно-уметничку страну. Мене је највише привукло то што се тиме никада нисам бавила нити имала додира са тим. Пред такмичење сам била јако узбуђена – напокон нашла нешто шта толико волим и толико ми је занимљиво. Није ми било важно да ли ћу победити, већ само да видим до којих граница могу да идем.  Била сам одушевљена освојеним првим местом. Већ тада сам пожелела да упишем ову школу, допао ми се начин рада, допало ми се какве су биле радионице припреме за IT Girls, сама школа. Иако нисам знала много о РГ, невероватно је било да сам са великим нестрпљењем чекала следећу годину. У осмом сам опет ишла на радионице и такмичење и ту сам освојила прво место и као награду добила четворогодишњу стипендију за школовање у Рачунарској гимназији. Онда када сам добила стипендију кренуло је преиспитивање – програмирање, системи… како ћу то све постићи. Али ипак сам пресекла, неко ново искуство, нешто шта никада до сада нисам радила, имала сам посебну мотивацију у том моменту и одлучила да уписујем. Сада ми је јако драго што идем у ову школу, захвална сам јер ми пружа могућност да повежем две науке и да се изједначим са обе стране.

Проглашење победника на финалу такмичења IT Girls 2020. године

Иако претходно наклоњенија друштвеним наукама, Жана истиче да је закорачивши у свет програмирања и природних наука њена креативност изненађујуће бивала све већа:

У свом дневнику сам записала да желим да идем у ову школу, да желим да научим и да имам бољи поглед на свет, да и касније ако будем глумица имам ширу перспективу од свих других глумаца. Ова школа ми омогућава да добијем гимназијско знање, а и да радим после. Мислим да сада много боље могу да сагледам проблеме. И поред програмерских проблема, генерално када причам са људима који ме питају за савет, много боље сагледам ситуацију и то је јако занимњиво. Упознала сам у школи људе са којима вероватно не бих имала прилике да се упознам, људе који су толико амбициозни, који желе да ураде нешто ново и имају снове и сваким даном се труде да те снове остваре и стварно је невероватна привилегија да сам окружена таквим ученицима.  Видела како они размишљају, шта раде, чиме се баве , и све ме мотивише да што више напредујем, радим на себи и да се што више ангажујем.

А како обично бива, ни овај почетак и улазак у IT сферу није био лак. Питали смо Жану како су изгледали њени „први кораци“ у програмирању:

До сада ми је највећи напор био уложен за учење програмирања, али у другој години сам презадовољна како је кренуло. Програмирање је за мене нешто потпуно ново, упознајем се са сасвим другом сфером и другачијим начином размишљања. Дешавало ми се да добијем и слабије оцене, у почетку ме је то деморалисало, али успевела сам да нађем унутрашњу мотивацију – ако ми сада не иде, ићи ће ми следећи пут. Било је тешко и напорно али имам неки виши циљ. Као некоме ко није имао додира са програмирањем претходно, морам рећи да се професор јако трудио и желео да ми поједностави и објасни да бих боље разумела. Свидео ми се тај приступ и комуникација са њим јер би ме увек похвалио за добро урађен пројекат и залагање. Наравно, и сама сам уложила значајан труд и то је резултирало да ова година много лакше крене. На почетку другог разреда схватила сам колико сам заправо научила и сада видим које богатсво имам.

Прва година Гимназије донела јој је још много занимљивих искустава у ваннаставним активностима. Жана је током првог разреда своју свестраност доказивала у многобројним пројектима и такмичењима. На пројекат под називом Art + Science, под покровитељством Центра за промоцију науке и Музеја науке и технике, пријавила се на предлог професора из Рачунарске гимназије. Осмишљен је као тимски пројекат који повезује уметност и науку.

За учешће на овом пројекту било је важно да смо се бавили информационим технологијама, да ли знамо да користимо неке од алата и тада ми је био веома значајан Гимп и Фотошоп за визуелни идентитет који учимо у Гимназији. Било ми је значајно знање из програмирања у Јави и тек када сам кренула да радим Art & Science приметила sam колико тога сам заиста научила и колико тога могу да повежем. Раније сам много одвајала уметност и културу од програмирања и природних наука, али некако цео пројекат ми је показао да могу да их повежем.

Са још две другарице у тиму из Треће и Пете београдске гимназије радила сам пројекат под називом „Дневник осећања“. Наша идеја је била да тестирамо ТикТок алгоритам, желеле смо да видимо како се ТикТок формира према нашим осећањима и према нашим интересовањима. Чувале смо видее који нам се свиђају, који у нама изазивају различите реакције. Након што одгледамо видео, бележилe смо осећања и након неког периода имале смо статистику уз колико видеа смо имале осећај среће, туге, беса. Била је идеја представити те податке на што аутентичнији начин и одлучиле смо да наша осећања пренесемо у шал који смо штрикале – свака нит и свака боја на том шалу представља једну емоцију. Друга идеја је била да направимо апликацију која ће посетиоцима омогућити да наставе тај дневник емоција на дигиталном шалу. На екрану посетиоци штрикају шал који ће наставити наш дневник емоција.

Жана за себе каже да је одувек имала развијен такмичарски дух, а најбоље функционише када ради у тиму, када несебично дели знање и искуство својим другарима. Наиме, већ је у основној школи заједно са својим тимом освојила је прву награду у финалу такмичења Braininfinity које има за циљ креативно решавање логичких проблема. Ово искуство јој је, како каже, доста помогло да се припреми за такмичење сличног карактера под називом Пословни изазов, које је недавно одржано у Рачунарској гимназији. Заједно са другарицама из разреда Ањом Радомировић и Кларом Шиљег на овом такмичењу освојила је друго место. Овај успех их је пласирао на наредни ниво такмичења Изазов специјал :

Искрено, то нам је један од већих успеха, зато што се доста још наших другара пријавило из одељења, а било је укупно 12 тимова из школе. Задатак је био да осмислимо услугу или производ који ће побољшати квалитет нашег живота током пандемије. Наша идеја је била да направимо сајт са онлајн курсевима за средњошколце. Постоје слични сајтови, али нисмо успеле да пронађемо сајт који обухвата потпуно различите курсеве – да се на пример на једном месту налази и курс програмирања и курс штрикања. Радионице би држали средњошколци, а пројекат би се звао „Млади за младе“. Идеја нам је била да пре покретања сајта спроведемо анкету где ћемо утврдити шта младе највише занима и у односу на то планирамо курсеве. Цене радионица би биле промотивне, а поред радионица постоје и онлајн четови да кандидати могу да се друже, размењују искуства са онима који имају слична интересовања као они. Генерално нам се ова идеја толико свидела да заиста планирамо да сајт покренемо у реалном животу. На овом такмичењу  сам из другог угла упознала своје другарице из тима и била сам заиста запањена идејама других тимова из РГ-а. Надам се да ће ускоро бити пројеката где ћемо заједно радити јер сам препознала толико добрих идеја и код својих другара, сваком њиховом презентацијом и идејом ми смо побољшали своју.

Један сегмент свестраности младе гимназијалке јесте њена посебна приврженост глуми. Жана је члан ансамбла позоришта Дадов, а до сада је добила прилику да игра у две представе:

Представа “Четири годишња доба” укључује покрет, а ја нисам имала искуства у плесу па ми је било невероватно да сам добила улогу баш за ту представу. Ова представа је била велики изазов и учинила да се заљубим у позориште. Након ње уследила је представа “Животињска фарма” која је такође ново искуство, с обзиром да сам тада била изабрана на основу мојих глумачких способности. Било ми је занимљиво да видим другу, такмичарску страну глумачког позива – мораш показати да си најбољи, да то што си изабран да будеш у целом процесу не значи да ћеш остати до краја.

Званично је као један од истакнутих талената за књижевност и члан Регионалног центра за таленте од свог седмог разреда. Тада је њен истраживачки рад о научној фантастици у делу Мутант у возу Тадије Чалуковића освојио трећу награду на регионалном такмичењу и прву награду на државном нивоу за истраживачке радове. У осмом разреду писала је рад о Дорћол у делима Светлане Велмар Јанковић, а ове године писала је истраживачки рад на тему Утопија, као осврт на дело Атлантида Борислава Пекића:

Ово ми је био најизазовнији рад до сада, истраживачки рад који је захтевао много посвећености и сати у библиотеци, тема која је доста филозофска , а мотив учешћа у том истраживачком раду је био што сам током лета 2020. године учествовала на пројекту Утопија у Малом позоришту “Душко Радовић” које није само представа . Након што смо прошли на круговима аудиција, почели смо да радимо на пројекту тако што смо основали своју онлајн заједницу где смо причали о проблемима у друштву које ми видимо. Тада сам већ била први разред Гимназије. Идеја је била да у тој нашој заједници ми градимо то идеално друштво, да кроз разговоре и покретења тема створимо представу о томе како би идеално друштво било. Прво смо имали онлајн радионице, читали књиге, причали смо, гледали да негујемо све вредности које ми сматрамо да су важне. Након радионица које су касније кренуле уживо правили смо музику, текст, аудио визуелне ефекте, градили смо сваки лик појединачно, идеја је била да не глумимо себе већ некога од наших пријатеља. Било је јако занимљиво да видимо како је то наћи се у туђој кожи. Овај пројекат ме је такође доста научио како се ради у групи, како се комуницира са редитељем, који све фактори утичу на настанак позоришне представе. Креирали смо и постере и дизајнирали проспекате за друштвене мреже. Представа је имала премијеру у фебруару и добила је награду за унапређење тог формата представе. У плану је још неколико фестивала где ће се играти представа током 2022. и томе се радујемо.

У овом тренутку, како каже, планира да своју свестраност усмери на сферу мултимедијалног дизајна.

За сада видим себе као студента Рачунарског факултета на студијском програму Мултимедијални дизајн. Већ сада се припремам, трудим се да што више цртам, фотографишем, снимам, да што више знања и искуства прикупим до факултета и да будем што спермнија. 

У блискијој будућности желела бих да покренем свој блог на чијој припреми интензивно радим,  Такође, бавим се писањем драмских текстова , планирам да и то наставим да радим. Кренула сам и на секцију новинарства и медијског писања у Гимназији и то ми је јако занимљиво.

За крај разговора, Жана је посаветовала своје вршњаке да као и она, док су у средњој школи пробају што више ствари. Да се слободно „изгубе“ у тражењу, али ће на тај начин најбоље пронаћи оно шта воле:

Мислим да се данас интердисциплинарност веома вреднује – добро је да знате да програмирате , али и да пишете на пример. У реду је да вас неко посаветује, али увек се вратите себи и својој интуицији. Тражите себе, истражујте, стремите ка својим циљевима, радите на себи и верујте да ако се сада тај рад не исплати сигурно ће се исплатити касније.