“Мала Нада је наш понос, наша дика” – Еспресо портал

МАЛА НАДА ЈЕ НАШ ПОНОС, НАША ДИКА: ИТ је њена љубав, игра шах, само ниже медаље и признања.
– Чињеница је да у ИТ-у нема много девојчица, али сматрам да је много важнији квалитет него квантитет. Девојчице које су у ИТ-у су изузетно добре и постижу сјајне резултате –

Нада Трајковић, ученица је трећег разреда Рачунарске гимназије у Београду, која се за ову науку интересује већ дуже време. Тако млада доживела је доста успеха на такмичењима. На државном такмичењу из математике 2019. освојила је прво место, а 2020. треће место. Такође, у њене успехе се убраја и победа на такмичењу IT Girls 2018.

Како је активно тренирала и шах више од осам година, ту је такође показала велики успех освојеним првим местом на Градском такмичењу 2019. у категорији шах за девојчице до шеснаест година и трећим освојеним местом на Олимпијском првенству Србије у женској конкуренцији 2019.

Заинтересовани причом ове младе девојчице, желели смо из прве руке сазнати нешто више о њој. Из тог разлога упутили смо се ка гимназији, где смо успели да обавимо разговор са њом.

Наш разговор почео је са питањем када је настало њено интересовање за науку и када је почела да се такмичи:

– Интересовање за науку почело је још од основне школе. Прво такмичење, за мене мање важно, било је у другом разреду основне школе, али моје прво, такорећи озбиљније било је градско такмичење у четвртом разреду из математике – рекла је.

Занимало нас је одакле је потекло њено интересовање?

– Мој старији брат се бавио тиме. Често сам га посматрала и пожелела сам да видим шта он то тамо ради. Он је био мој узор – кроз осмех на лицу рекла је Нада.

Желели смо знати које је било њено прво такмичење? Како је прошло? Да ли је имала трему?

– Не знам да ли је то такмичење вредно помена, јер је за мене то више била игра, али ако ћемо и њега узимати у обзир, онда је то било у другом разреду основне школе, где колико се сећам трему нисам имала. С друге стране, доста важније за мене је било државно такмичење из математике у шестом разреду. Е, тад се трема већ осећала. Била сам старија и самим тим свесна важности самог такмичења – рекла је.

 

На питање о такмичењима, где је све до сада учествовала, рекла је:

– Било их је доста. Као неке од битнијих навела бих такмичења у средњој школи, државна из математике у првом и другом разреду. Такође била сам позвана два пута на изборна такмичења за екипу поводом женске Математичке олимпијаде – одговорила је.

Такође, интересовало нас је, са ким Нада највише воли да игра шах и да ли поред шаха има још неки хоби?

– Сви чланови моје породице играју шах, па нам је то и неки вид породичне забаве. Али ја највише играм са млађим братом. Што се осталих хобија тиче, ту су веслање, као и вожња ролера – рекла је Нада.

Како до сада Нада већ има успехе иза себе, желели смо знати шта сматра својим највећим успехом?

– Да будем искрена, мислим да ово и није тренутак када би требало да се одређује неки мој велики успех, пошто он тек треба да се догоди и ја тек треба да напредујем. Из тог разлога, радије сада не бих нешто посебно истицала – скромно је одговорила Нада.

Желели смо знати, шта она мисли – да ли у ИТ-у има много мање девојчица и има ли уопште шансе да се то промени?

– Чињеница је да у ИТ-у нема много девојчица, али сматрам да је много важнији квалитет него квантитет. Девојчице које су у ИТ-у су изузетно добре и постижу сјајне резултате – казала је Нада.

Како се близи крај средњем образовању, упитали смо је какви су јој планови за будућност? Шта би волела да студира и чиме би желела да се бави?

– Као свој следећи циљ и ниво који бих желела да достигнем, навела бих упис на Рачунарски факултет. То би била моја жеља за будућност – рекла је.

Узимајући у обзир њене године, као и успех који је до сада постигла, занимало нас је како све то успева? Да ли и организација игра велику улогу у свему томе?

– Искрена да будем, ја нисам превише оптерећена тиме, али организација јесте важна. Са минимумом добре организације можете све постићи – објаснила нам је Нада.

Како је већ неко време у науци, питали смо је у ком научнику проналази највећу инспирацју?

– То место припада Михајлу Пупину. Можда ће звучати банално, али читала сам његову књигу ОД ПАШЊАКА ДО НАУЧЕЊАКА. Веома ми је био занимљив његов пут од села до Америке, где никада није заборавио одакле потиче – биле су њене речи.

На питање о Рачунарској гимназији и томе како је задовољна њоме рекла је:

– Изузетно сам задовољна. Свако чији је циљ да упише ову школу, може бити сигуран да ће уз свој труд који је јако важан, овде стећи веома висок ниво знања – рекла је Нада о својој школи.

Оно што смо такође желели знати, јесте у коме она проналази највећу подршку:

– Своју породицу (родитеље и браћу) сматрам за своју највећу подршку, јер они су ти који су увек ту – одговорила је она.

За сам крај разговора, замолили смо је да поручи нешто својим вршњацима:

– Само будите посвећени и упорни у ономе што радите. Успех неће изостати – поручила је.

Оно што нас је веома пријатно изненадило јесте чињеница да Наду, поред свих успеха красе неизмерна скромност и приземност. Како не сматра потребним да се превише истичу њени досадашњи резултати, јер јој труд и рад тек предстоје, ми јој желимо срећу у даљем раду и низ добрих резултата у предстојећем периоду…

Извор: Espreso