Недеља сећања и заједништва
У оквиру Недеље сећања и заједништва у четвртак, 9. маја су ученици Рачунарске гимназије посетили изложбу Светлост коју не видимо сликарке Исидоре Ивановић у Галерији Сингидунум, а за ученике другог разреда је организована радионица на часу психологије.
Ученици другог разреда су на часу психологије учествовали у радионици под називом “Шта нас повезује”. У пригодној активности, погађали су ко се од њих крије иза кратког описа позитивних особина које су случајним извлачењем имена свих присутних писали сами ученици без откривања о коме се ради. Сагледавањем тога колико позитивних особина деле и како због тога не могу лако да погоде на кога се дати опис заправо односи, отворили смо простор за дискусију и оснаживање доживљаја заједништва и блискости.
Ученици школе су посетили изложбу Светлост коју не видимо сликарке Исидоре Ивановић у Галерији Сингидунум.
Преносимо део текста из пратећег каталога изложбе који је написала историчарка уметности Маја Шкаљац Станошевић:
Трагедија која се догодила 3. маја 2023. у београдској основној школи „Владислав Рибникар“ заувек је оставила ожиљке на срцима и душама свих нас. Светлост која се тога дана угасила и празнина која је настала лебдеће над нашим градом и земљом вечно. Иако их већина нас није упознала, са дубоким пијететом и љубављу ћемо се сећати Ане, Ангелине, Софије, Адриане, Kатарине, Бојане, Еме, Маре, Андрије и Драгана. Сликарка Исидора Ивановић, чије дете похађа исту школу је своју бол, страх, немоћ и немир преточила у уметност, сликарство, у своју примарну и ужу специјалност. Kолекција је настајала месецима, у периоду када смо сви очекивали преузимање одговорности и праве потезе од стране ‘система’ и државних институција. Иако смо се сви надали да ће нас ова трагедија пробудити, изазвати наш заједнички ‘ресет’, и да ћемо постати хуманије друштво, десило се управо супротно. Одговорни су затварали очи, заташкавали су се пропусти, а медији су извештавали сензационалистички и недостојно.
На сликама су представљена деца, сведена најчешће на једну фигуру која својим ставовима, изразима лица и гестикулацијама изражавају врло експлицитно тугу, безнађе, страх, беспомоћност… Приказане у ентеријеру или екстеријеру, у оквиру школских зидина, асфалта или непрегледног небеског пространства, из профила или окренути леђима ка посматрачу, они су крхки и сами… сами у свом очају и тузи. Готово на свакој слици су различитим симболима (сузе, срца, капљице, лишће, књиге, звезде… ) приказани њих десеторо.
На тај начин је ауторка желела да нам скрене пажњу колико насликане девојчице и дечаци пате за својим другарима и Драганом. Да би истакла њихову рањивост и изложеност, Исидора је све дечаке представила без мајица, а девојчице у лаким, летњим хаљинама без икаквих детаља у боји или са личним предметима.
Министарство просвете позвало је школе, да годину дана од свирепих злочина у Огледној основној школи „Владислав Рибникар“ у Београду, у Дубони и Малом Орашју, а седам месеци од страшног злочина у Нишкој Бањи, у Недељи сећања и заједништва, активно изразе поштовање према трагично прекинутим животима. Све основне и средње школе од 7. до 10. маја 2024. године су кроз различите активности обележиле Недељу сећања и заједништва, чији је циљ одавање поштовања жртвама, подршка њиховим породицама, пријатељима и широј заједници. Недеља сећања и заједништва од наредне школске године биће део школског календара.
