Бивши студент Рачунарске гимназије, Никола Симић, данас ради за једну од најбољих ИТ компанија, Мајкрософт. Његов пут од основне школе до Мајкрософта био је занимљив и разнолик. Ово је његова прича.

Мој први сусрет са Рачунарском гимназијом се десио у шестом разреду основне школе, давне 2007. године. Тада сам ја био најмлађи учесник, а РГ организатор окружног такмичења из програмирања. Када сам ушетао у просторије, збуњен и погубљен, нисам могао да поверујем да сам ушао у једну средњу школу. Школа какву сам ја познавао није изгледала тако.

Након тога, Рачунарска гимназија је била спонзор, промотер и организатор већине такмичења на којима сам учествовао, па се код мене појавила изразита жеља за уписивањем ове школе. Коначно, када сам освојио награду на државном такмичењу из програмирања у Новом Саду, добио сам стипендију Рачунарске гимназије и моја жеља за наставак школовања се испунила.

Током средње школе сам, поред друштва и успомена, стекао многа знања и вештине за која се испоставило да су ми биле од великог значаја у будућем образовању, као и на послу. Много професора је оставило велики утицај на мене, а пре свих осталих бих морао да издвојим свог разредног, Филипа Марића.

По завршетку Рачунарске гимназије под утицајем омиљеног професора Филипа Марића уписује Математички факултет који је завршио као један од најбољих студената у генерацији, са просеком 9,50 на смеру Рачунарство и информатика. Током студија сарађивао је са својим професорима из Рачунарске гимназије, а сретао је и многе бивше ученике Рачунарске гимназије. Када је завршио факултет вратио се у Рачунарску гимназију.

Након завршеног факултета, веома ме је обрадовао позив директора Рачунарске  гимназије са понудом да радим као професор у својој некадашњој школи и да неким новим генерацијама преносим знање које сам у истој тој школи стекао. Паралелно са радом у Гимназији, радио сам и као асистент на Математичком факутету и у том периоду сам стекао много лепих успомена и искустава и упознао много младих људи сличних мени, препознајући их у истим оним ситуацијама у којима сам се ја налазио некада, не тако давно.

Никола је након две године рада на факултету и Рачунарској гимназији одлучио да своју каријеру настави у мало другачијем правцу. У потрази за новим искуствима запослио се у Мајкрософт развојном центру у Београду где, како каже, ради раме уз раме са колегама са којима је некада раме уз раме седео у школским клупама Рачунарске гимназије.