Први контакт с програмирањем имао сам у 6. разреду, када сам за освојену награду из математике на такмичењу освојио шестомесечни курс програмског језика C#. Морам признати да у почетку нисам био ни мало заинтересован, с обзиром да ми је та област деловала веома страно, и, у мом младом уму, непотребно.

Када је дошло време да одаберем коју бих средњу школу уписао, сазнао сам да сам стипендиста Рачунарске гимназије. Иако ме програмирање у том тренутку и даље није превише интересовало, одлучио сам да упишем Рачунарску гимназију када сам чуо изванредне приче о професорима који у њој предају. Начин рада у гимназији ми је омогућио да се бавим и другим стварима ван школе а да и даље имам одличан успех. С обзиром да је моје одељење било мало (у то време није било пуно ученика, а моје одељење бројало је свега 12), професори су стизали да нам свима понаособ посвете одређено време, тако да сам, поред стручних знања из математике, програмирања или физике, стекао и одличну подлогу из историје, хемије, географије…

Имао сам срећу да је моје одељење било изузетно разнолико (упркос малом броју ученика), тако да смо имали прилику доста тога да научимо једни од других, и те људе могу слободно да убројим међу најбоље пријатеље.

А што се тиче програмирања… Мислим да мој однос према програмирању и информатици најбоље описује чињеница да сам после Рачунарске гимназије уписао Рачунарски факултет, смер Рачунарске науке, као стипендиста, паралелно са Електротехничким факултетом, смер Физичка електроника. Тренутно сам студент мастер студија на Економсом факултету, на смеру Квантитативна анализа.