Победнички рад Дамјана Милановића на конкурсу “Етичка дилема”

Матурант Рачунарске гимназије Дамјан Милановић победио је на конкурсу Етичка дилема. У наставку је задатак овогодишњег конкурса и Дамјанов одговор који је освојио прво место.

ОВОГОДИШЊИ ЗАДАТАК

Н. Н. је, након дугог чекања на запослење у струци, однедавно примљен, за почетак на одређено време, у јавно предузеће које се бави извршним грађевинским пословима. Тај пријем је омогућио директор предузећа, иначе познаник његовог оца, дајући му предност у односу на двадесетак других пођеднако квалификованих кандидата. Иза њега је стао чврсто и у процесу који је потом вођен због жалбе на одлуку коју је поднео један од одбијених кандидата.

Ипак се о околностима под којима је Н. Н. примљен говоркало у колективу, али се он потрудио да радном етиком и спремношћу да учи од искуснијих оправда указано поверење и не буде посматран као „директоров човек”. Штавише, убрзо се учланио у синдикалну организацију, све у жељи да се што пре и боље уклопи у колектив.

Ситуација у којој се недавно нашао помутила је ова настојања, јер обрео се на раскрсници наметнутог избора. Пословна и социјална клима предузећа, у којој је њему, новајлији, све деловало хармонично, нагло се узбуркала након што се једна мања група запослених, организованих у синдикату, отворено сукобила с управом и запретила изласком у медије. Разлог су вишегодишњи тињајући проблеми с корупцијом за који су мање-више знали сви у фирми, и на шта је више пута ова група јавно упозоравала. Негирајући то, управа је њих узвратно оптужила да организују преврат како би довели „своје људе” на чело и онда водили предузеће у свом личном материјалном интересу. Али то што је у датом случају превршило чашу јесте мобинг коме су, према наводима синдикалних вођа, ови потенцијални узбуњивачи због свог критичког ангажмана све више и у све већем броју били изложени.

О свему томе Н. Н. је дознао преко групе на друштвеним мрежама коју за комуникацију користе чланови синдиката. Сада му се чини да би било боље да је у свом настојању био опрезнији и остао по страни, јер на групи се деле планови за подношење судских тужби и других акција за смену директора и управе, а од чланова отворено тражи подршка за то. Н. Н. не познаје довољно актере ни позадину новонастале ситуације, па не може да суди о оправданости оптужби нити о мотивима сваке од страна. Разапет је између захвалности директору, од чије одлуке притом можда зависе и изгледи да ту остане запослен на неодређено време, и жеље да буде синдикално активан у решавању проблема предузећа, те колегијалан и солидаран са онима који мобинг трпе. Разматрајући ситуацију, изабрао је да прво изабере критеријуме којима треба да се руководи и тек онда донесе своју одлуку о даљим поступцима. Ви му помозите у томе да одлука буде правична.

ДАМЈАНОВ РАД

Несрећни Ненад

Н. Н. се нашао на раскрсници у свом професионалном и личном развоју. Избор који мора да направи јесте између лојалности човеку који му је помогао да добије посао и солидарности са колегама. Ако изабере другу опцију, постоји велика шанса да ће изгубити посао; због тога је по мом мишљењу његова дилема да ли жели да задржи своју позицију или да се придружи колективној акцији за побољшање фирме.

У овом есеју покушаћу да анализирам чињенице и поступке као и мотивацију неких од активних ликова у датом проблему. Затим ћу размотрити различите могуће акције за Н.Н-а и анализирати их са аспекта његових моралних одговорности које има као члан множине заједница (члан породице, предузећа, грађанин…).

Пре свега треба рећи да је директор поступио неморално запошљавајући Н. Н. на основу познанства с његовим оцем. Селекција за посао не треба да се води по било ком критеријуму осим квалификација и способности особе да одговори захтевима радног места. У овом ставу подржава нас и Kантова етика. На примеру само неких од занимања, рецимо хирурга, водоинсталатера, грађевинца, ако за ове позиције нису изабрани најбољи кандидати, плодови њиховог рада биће лошијег квалитета него што би могли да буду. Више људи ће умирати на операционом столу, више цеви ће цурити, више зграда ће се рушити, него што би то био случај да су изабрани најбољи хирурзи, водоинсталатери, грађевинци. Н. Н. је делом одговоран за морални прекршај при свом запошљавању. Можемо се питати и која је била директорова мотивација да додели Н. Н-у на начин на који се то десило. Није неоправдано сумњати да је хтео да доведе у фирму некога ко ће се осећати задужен и самим тим бити на његовој страни.

Што се тиче оптужби да група из синдиката само жели да постави „своје људе“ на чело предузећа, можемо рећи да се оне чине као покушај да се одвуче пажња од тврдњи о корупцији. Пошто је у питању јавно предузеће, управу бира одвојени орган задужен за то, на основу јавног конкурса. Група из синдиката не може битно да утиче на избор директора и управе.

Најбољи правац делања за Н. Н.

Са стране утилитаризма увек је тешко дискутовати пошто не можемо знати шта ће бити последице наших акција. Изгледа да је исправно помоћи да се свргне тиранска и корумпирана управа (највећем број људи ће бити боље). Међутим, не знамо каква ће бити нова управа. Можда ће она бити и гора од тренутна.

Моје лично мишљење, које се делимично уклапа у Kантову етику, је следеће: свака захвалност директору је плод отровног дрвета, то јест неморалног запошљавања, а са колегама треба да се солидарише једино ако мисли да су у праву. У наставку покушаћу да развијем ову мисао.

Пошто корупција у управи вероватно постоји (“опште је познато”, запосљаваје на основу познанства) треба размислити о могућим акцијама поводом тога. Наравно, можемо сматрати да пошто је Н. Н. нов у фирми и сви ти проблеми га нису дотакли лично, он не треба да се меша у туђа посла, или још горе да тако незахвално иде против директора. Мислим да је овакав начин мишљења врло погрешан. Једна песма Мартина Нимелера одлично илуструје мој став:

Kада су нацисти дошли по комунисте,
Ја сам ћутао;
Јер нисам био комуниста.
Kада су затворили социјалдемократе,
ја сам ћутао;
јер нисам био социјалдемократа.
Kада су дошли по синдикалце,
ја се нисам побунио;
јер нисам био синдикалац.
Kада су дошли по мене,
није преостао нико да се побуни.

Можемо врло лако да замислимо организацију која је корумпирана само зато што свако у њој одлучи да држи главу погнуту, „да не таласа“, или да се због страха од последица не буни због корупције. У суштини, сваки члан друштва има дужност да говори против моралне дегенерације уређења или власти у том друштву. Н. Н. из личног искуства зна да постоји корупција и мобинг у фирми (његово запошљавање), због чега би морао да да отказ и обелодани зашто то чини.

С друге стране, морамо да размотримо у којој мери Н. Н. и његова хипотетичка породица (није нам познато да ли Н.Н. има породицу) зависе од овог прихода. Уколико је тако, развила би се морална расправа о вредностима и дужностима, тј. да ли се треба постарати за добробит породице по сваку цену, или је битније борити се против корупције предузећа која је можда укорењена у корупцији ширег друштвеног система. Могуће је да се друштвено уређење корумпира до те мере да је неопходно реаговати по сваку цену.

Такође треба преиспитати мотивацију групе узбуњивача, тј. да ли они користе лабилно стање у фирми да преузму власт. Ако Н. Н. дође до уверења да је тако, онда треба да се посаветује с осталим колегама. Свакако не желе да изгубе из вида разлог зашто су незадовољни тренутном управом, нити желе да заврше у истој позицији након замене на челу организације. Најбоље би им било да се консолидују заједно и размотре могуће акције са овим циљевима и жељама у виду.