ТВ Happy – АИ интервју са директорком Душом Вуковић

У следећем прилогу налази се интервју који је дала директорка Рачунарске гимназије, Душа Вуковић, за телевизију Happy. Интервју је спровела новинарка Миљка Богићевић. Прилог је ишао у емисији Телемастер на ТВ Happy, у среду 23. септембра.

1. Вештачка интелигенција мења свет невероватном брзином, од нашег свакодневног живота до начина на који државе функционишу и воде ратове. УН све више говори о потреби глобалних правила за АИ, док су и односи САД и Кине, укључујући сусрете Трампа и Сија, повезани са питањем развоја и безбедности вештачке интелигенције. Да ли свет успева да прати темпо развоја АИ и ко би заправо требало да постави границе?

Одговор: Вештачка интелигенција је толико присутна у свакодневном животу, чак и када је не користимо свесно, она је већ интегрисана у разне апликације и системе које употребљавамо. Када и старински кажемо да хоћемо да ‘изгугламо’ нешто, појави се одговор вештачке интелигенције, иако то нисмо експлицитно тражили. Развој је изузетно брз и исправно је бојазан да регулативе не прате толико брзо оно што се дешава технолошки и то је увек простор за неку манипулацију. Ово је светско питање и та контрола над вештачком интелигенцијом мора да се успостави на неком светском нивоу и то доста брзо. Били смо сведоци да је просто гомила података људи била заиста злоупотребљена годинама јер су изостале неке правне регулативе, а компаније су то искористиле на један, да кажемо ружан начин, дакле простор за манипулацију постоји и потребно је увести одређена решења, тако да се ствари и употреба заиста регулишу. Тако да се технологија користи на позитиван, добар начин.

2. Све се чешће говори о могућности да вештачка интелигенција једног дана постане толико аутономна да делимично измакне људској контроли. Колико је такав сценарио реалан и где данас видимо највеће ризике — у војсци, сајбер-ратовању, дезинформацијама или некој другој области?

Одговор: Вештачку интелигенцију су креирали људи, дакле базирана је на гомили прикупљених података, то су невероватне количине података, базирана је на рачунарским технологијама, јел тако, које је развио човек. У том смислу она заиста није интелигентна и још увек некако мислимо да можемо да контролишемо шта се са овом технологијом дешава. Шта ће бити у будућности, то нико не зна. Оно што смо историјски видели је да заправо сваки пут када је био неки велики технолошки напредак од људи и тога како људи користе ту нову технологију заправо у највећој мери зависи и да ли ће бити неке злоупотребе. Дакле, ја лично, имам утисак да је просто већа бојазан од људи и како ће људи то користити него да ли ће сама технологија постати преко ноћи паметна и некако сама преузети свет. То је ипак нешто што је креирано од стране нас као људи, а није самостално.

3. Ако АИ може да замени део послова које данас обављају људи, укључујући одређене послове младих инжењера и других високообразованих стручњака, како ће изгледати тржиште рада будућности? Која занимања би могла нестати, а која потпуно нова настати?

Одговор: Промене на тржишту су се дешавале стално. Ја се сећам једног примера са једне конференције, једног старог, старог занимања, из неког 19. века, пре него што су на улици постојале лампе, улична расвета, контролисана струјом било је занимање – особа која је палила и гасила ручно те светиљке из времена пре настанка струје. Врло је тешко да човек и замисли то занимање у данашње време. Промене послова нису нешто што се није дешавало, дешава се можда брже и у том смислу је још већа одговорност на школама да образују људе који ће да мисле. Докле год човек размишља, резонује, не мора да зна више чињеница него вештачка интелигенција јер је то немогуће, али мора да има апарат и механизам да размишља и да закључује. Докле год је то тако особе које то науче и знају да размишљају боље од вештачке интелигенције, вештачку интелигенцију ће користити као алат и вештачка интелигенција их неће заменити. Они који не желе да уче, не желе да раде у школи, ако причамо о ђацима и мисле како ће све да им обави вештачка интелигенција, њих ће заменити вештачка интелигенција, то је просто некако и природно.

4. Како у таквом свету треба образовати данашње младе? Да ли постоји опасност да, ослањајући се све више на АИ, изгубимо нека традиционална знања, вештине и способност самосталног размишљања — и како пронаћи равнотежу између технолошког напретка и очувања онога што је људско?

Одговор: Што се знања тиче, треба и даље да инсистирамо на томе да задржимо неке традиционалне облике у школама. Мени се често деси да дођу родитељи и причају како њихова деца неће да уче напамет. Зашто би учили напамет када било коју чињеницу могу да пронађу на интернету?  Али не ради се о томе. Када ви учите нешто напамет – било која песмица, лекција, ви заправо као да радите склекове или чучњеве за мозак, дакле вежбате ваш мисаони апарат. Постоје неке ствари у образовању које треба да задржимо јер ће нас просто одржати некако спремним да разумемо технологију и да технологију користимо на прави начин.