Рачунарска гимназија је на најбољи начин нашла склад између математике и информатике, при чему није угрожено опште образовање ученика. Слично као у Математичкој гимназији, професори су изузетно мотивисани да у свему помогну својим ђацима, а они то осећају и умеју да узврате. Од огромног је значаја и мали број ученика у одељењу, јер то омогућава професорима да пажњу посвете баш сваком ученику.

За Рачунарску гимназију сам први пут чуо негде у мају 2010. године (на самом крају 8. разреда основне школе) када сам добио понуду за стипендију. Мој тадашњи план је био да упишем или Математичку или Прву београдску гимназију. Да ипак упишем Рачунарску гимназију одлучио сам се због сјајног професорског кадра који је у њој тада радио и због тога што су сви људи које сам питао, а знали су за њу имали само речи хвале.

Имао сам срећу да је моје одељење било изузетно разнолико (упркос малом броју ученика), тако да смо имали прилику доста тога да научимо једни од других, и те људе могу слободно да убројим међу најбоље пријатеље.

Знања која сам стекао у Рачунарској гимназији су ми помогла да остварим више награда на државним такмичењима из програмирања, математике и физике. Најдражи успеси са такмичења су ми две треће награде на Српској информатичкој олимпијади, једна у трећем и једна у четвртом разреду. Након што сам завршио гимназију, директор школе ме је позвао да заједно са Душаном Попадићем држим додатну наставу из информатике, што сам са радошћу прихватио.

Рачунарска гимназија је била спонзор, промотер и организатор већине такмичења на којима сам учествовао, па се код мене појавила изразита жеља за уписивањем ове школе. Коначно, када сам освојио награду на државном такмичењу из програмирања у Новом Саду, добио сам стипендију Рачунарске гимназије и моја жеља за наставак школовања се испунила.

Због тога што смо радили у малим групама имали смо близак однос са нашим професорима. Они су увек покушавали да нам изађу у сустрет како бисмо савладали градиво. Знање које сам стекла у Рачунарској гимназији било је добра подлога за факултет. У Гимназији смо имали добро друштво и окружење у којем се цени рад и оригиналност. Оно што је посебно значајно за мене је, што сам се у Гимназији спријатељила са Маријом Јанковић и Јеленом Стојковић, са којима сам и данас јако блиска.

Веома сам задовољна реакцијом школе и организацијом наставе у скроз новој ситуацији. Још сам задовољнија одазивом ученика, чак мислим да су све ово време присутнији на настави (и физички, и нарочито ментално) него у уобичајеним околностима.