
Учешће ученика Рачунарске гимназије на камповима Примењене физике и електронике
Камп ,,Примењене физике и електронике” је камп на ком полазници уче о физици, електроници и вештачкој интелигенцији. На зимски камп је било позвано само 35 од 200 ученика који су се пријавили, а на летњи камп је било позвано само 20 од ученика позваних на зимски камп. Полазници су прошли селекцију на основу мотивације, успеха на такмичењима и досадашњих активности у STEM областима, уз пријаве из Србије, Босне и Херцеговине, Мађарске, Црне Горе и Северне Македоније. Кампове је организовао Научно-Инжењерски Центар ,,ПФЕ”. Зимски камп одржан је од 22. фебруара до 1. марта 2025. у Тршићу, а летњи камп трајао је од 12. до 20. маја 2025. у истом простору.
Рачунарску Гимназију представљали су:
- Елена Анђелковић (III-1)
- Петар Бабић (I-1)
- Лука Марковић (I-1)
- Растко Томић (I-2)
Циљ је био стицање дубљег разумевања физике, електронике и машинског учења кроз рад на пројектима који решавају конкретне проблеме.
Предавања су углавном одржавана ујутру док је поподне било резервисано за радионице и практичне вежбе, и радни дан је трајао 12 сати. На радионицама су полазници примењивали научено у пракси, радили у мањим групама и добијали менторску подршку. Осим тога, било је и других активности као што су дискусије, тимски рад и друштвене игре, које су допринеле бољој сарадњи и атмосфери у кампу.
Пројекти ученика
Пројекти ученика обухватали су различите и технички захтевне области. Растко Томић радио је на обради физиолошких сигнала за мерење крвног притиска из откуцаја срца, укључујући развој алгоритама и експерименте са филтерима. Петар Бабић је направио шах у C++, где је један од интересантних делова био како нацртати шаховске фигурице и таблу од карактера. Елена Анђелковић током зимског кампа реализовала је Sudoku решавач у Python-у, док је на летњем прилагодила модел машинског учења за решавање комплексних проблема. Лука Марковић бавио се систематском предобрадом података, тренирањем модела и решавањем изазова за обраду скупа података у пројекту детекције можданих тумора. Ова разноликост показује ширину интересовања и техничку зрелост наших ученика.
Пројекат детекције можданих тумора (Лука и Елена)
Специјалну пажњу је привукао пројекат детекције можданих тумора који су реализовали Лука Марковић и Елена Анђелковић под менторством Новака Стијепића и Владана Башића. Они су применили U-Net модел са ResNet34 backbone-ом од 21,8 милиона параметра, фино подешен на јавном скупу MRI снимака, како би аутоматски детектовали туморе. Један од кључних изазова био је неуравнотежен однос белих (туморских) и тамних (фонских) пиксела, што је доводило до тога да модел често предвиђа „црне“ слике услед доминације тамних тонова. Да би савладали овај проблем, прилагодили су loss функцију тако да белим регијама доделе већу тежину, чиме је омогућена тачна класификација туморских структура и постигнута укупна тачност од 93%. Модел се тренирао преко Google Collab-a, користећи Tesla T4 GPU, и тренирање модела је трајало приближно сат времена за 20 епоха тренирања. Пројекат се може погледати на линку – https://github.com/Luka98122/BrainTumorDetection
– Елена Анђелковић (III1):
Веома ми је драго било када сам сазнала да сам прошла на овогодишњи циклус ПФЕ кампа; на зимском кампу предавања су трајала од 10 ујутру до касно увече, а највише ме је одушевило предавање проф. др Младена Николића ‘Увод у машинско учење’.
Најзанимљивији део летњег кампа био ми је завршни пројекат. Јако је занимљиво три дана константно радити на нечему и пратити свој прогрес. Иако пројекти доносе дозу стреса због ограниченог времена, и даље мислим да су опуштајући и изазовни, посебно када у тиму има двоје, па се увек можете ослонити једно на друго.
Лука Марковић (I1):
Најзанимљивији део летњег кампа ми је био завршни пројекат где смо ја и Елена за само неколико дана, уз подршку наших ментора, од основе машинског учења постигли импресивну тачност од 93% у детектовању можданих тумора. Такође ми је било занимљиво дискутовати о туђим пројектима и посматрати и дискутовати о томе који поступци су били примењени и који други поступци су били разматрани као опција.
Растко Томић (I2):
Током зимског кампа сам радио на изазовном пројекту у којем сам морао да измерим крвни притисак користећи искључиво сигнал откуцаја срца. Посебно ми је било занимљиво експериментисање са филтерима и обрадом сигнала у реалном времену.
Петар Бабић (I1):
На зимском ПФЕ кампу учествовао сам у пројекту у којем сам правио шах у C++. Табла се цртала помоћу карактера, а фигуре словима, док су празна поља била означена ‘//’. Највише су ми се допале лабораторијске вежбе – конкретне и захтевне, тежe од онога што радимо у школи.
Сликање са краја зимског кампа
Учешће на ПФЕ камповима омогућава нашим ученицима да примене школска знања у решавању стварних изазова, развију тимски дух и упознају се са стручњацима. Захваљујући оваквим програмима, наши ђаци стичу практично искуство, шире видике и стварају вредне везе које ће их мотивисати у даљем развоју.