Професорка Александра Секулић о манифестацији Март, месец српског језика – најава предавања “Морфолофија-игра-Python” 29.3.
Професорка српског језика и књижевности у Рачунарској гимназији Александра Секулић говорила је о манифестацији Март, месец српског језика која је у току. Манифестација обухвата научнопопуларна предавања о језику намењена широј публици која се одржавају на Филолошком факултету Универзитета у Београду. Александра је искористила прилику да ученике и запослене Рачунарске гимназије позове на предавање доцента др Данила Алексића Морфолофија-игра-Python, о ком је датаљније говорила, а које ће бити 29. марта од 11:30 до 13 часова у сали 11 Филолошког факултета.
Март, месец српског језика је манифестација која је настала у сарадњи и заједничкој организацији Друштва за српски језик и књижевност Србије и Катедре за српски језик Филолошког факултета Универзитета у Београду. Манифестација је замишљена тако да се сваког уторка у току месеца марта оджи једно научнопопуларно предавање које ће моћи да слушају сви. Свако ко је заинтересован за језичка питања, за различите области лингвистике може да дође у уторак да чује предавање. Ми смо имали прилику нека предавања већ да чујемо. Она су се тицала историје језика и значења неких речи, лексике. Оно што следи је један низ предавања који је јако занимљив и који може да буде интересантан чак и ученицима наше школе. Зашто?
Колега доцент др Данило Алексић спремио је предавање Морфолофија-игра-Python које је заправо замишљено тако да представи игру, прву игру, језичку игру која се заснива на програмском језику Python која испитује морфологију и творбу речи. То је један експериментални метод учења и рада на језику. Тако да чак и нашим ђацима којима су програмски језици примарни, с обзиром на области које изучавају, могу да пронађу за себе нешто занимљиво.
Са друге стране, Март, месец српског језика укључиваће различите активности које нису само научно популарна предавања, која могу да посећују сви које занима језик, већ и конкурси, као што је конкурс за најлепшу реч. Предавања су замишљена тако да буду практична и примењива да ученици средње школе и студенти могу да повежу своје знање са језичком праксом. Језичка пракса и језичка норма се често мимоилазе, па ће тако један колега обрађивати тему акцената из акцентологије и поставити питање зашто наилазимо на неке речи које се у речнику акцентују на један начин, али нас наша говорна пракса наводи на потпуно други начин акцента. Зашто су и даље некакви континенти и географски појмови за нас, што се тиче акцената, непознаница или језичка егзотика. Од таквих предавања до језичког бонтона и свих оних правила на која треба да обратимо пажњу када говоримо, а на која се често спотичемо, биће покривене теме у оквиру Марта, месеца српског језика.
Професорка Александра Секулић говорила је о предностима и корисности ових предавања за ученике Рачунарске гимназије.
Сматрам да су предавања у оквиру манифестације Март, месец српског језика врло корисна јер вас, између осталог, кроз фразеологију или лексикологију науче да посматрате речи кроз њихову историју и како су се мењала значења неких речи. У том смислу није више битно ко се чиме бави. Свако од нас се бави различитим стварима, припада различитој професији, али прво и основно говори нашим језиком. Тако да наш ученик може и не мора налазити нешто занимљиво у свему томе, али треба да има једну врсту одговорности, а на нама, на сваком професору је да му тај осећај одговорности, начин на који говори, као се изражава, пренесе. Небитно је да ли ће он бити врхунски микробиолог или ће бити особа која ће пронаћи нови програмски језик, он мора знати да се изражава на свом језику. Зато сматрам да не треба ни да се питамо да ли може бити занимљиво. Мислим да та категорија забавности и забаве којом смо бомбардовани са различитих страна, када је реч о српском језику, о начину на који говоримо, како се изражавамо и пишемо, уопште није важан критеријум. Битно је да се развије осећај одговорности јер како ћете говорити о било чему ако не знате да се изразите тачно, прецизно, јасно, а посебно о неким апстрактним појмовима, филозофским темама или тамо где смо најличнији, потпуно интимни, фрустрацијама, траумама, боловима или патњама. Тако да сваки ученик наше школе може да пронађе нешто што му је корисно, а занимљиво може и не мора да буде.
