AI у учионици #1: Наставник за дигитално доба
Током априла и маја 2026. наставници Рачунарске и Математичке гимназије прошли су обавезну интерну обуку посвећену примени вештачке интелигенције у настави. Циљ ове онлајн обуке био је да се наставници упознају са актуелним оквирима дигиталних компетенција и да кроз примере добре праксе стекну јасну представу о томе како AI може да постане подршка у учионици, а не замена за процесе учења и ученички рад.
Најважније је да су наставници, полазници курса, током ове обуке и сами креирали добре примере тога како АI може да се уклопи у процес наставе и учења и то у оквиру најразличитијих предмета, каже Душа Вуковић, директорка Рачунарске гимназије, професорка информатичке групе предмета и организатор ове обуке.
На предавањима је представљена иницијатива „Наставник за дигитално доба 2023”, као и Оквир дигиталних компетенција, са посебним освртом на области које се односе на вештачку интелигенцију и етичко коришћење дигиталних садржаја. Наставници су прошли кроз три нивоа компетенција везаних за вештачку интелигенцију уопште:
ОСНОВНИ – Ученик је упознат је са постојањем генеративне вештачке интелигенције која је у стању да креира јединствене текстове, слике, аудио и видео-записе, као и мултимедијалне дигиталне садржаје. Зна да кроз интеракцију са вештачком интелигенцијом утиче на генерисање нове верзије дигиталног садржаја.
СРЕДЊИ – Ученик разуме да квалитет података коришћених при развоју система вештачке интелигенције има пресудан утицај на његову ваљаност. Свестан је да системи вештачке интелигенције могу да садрже предрасуде и стереотипе који су последица квалитета унетих података. Има свест о томе да алгоритми раде на начине који обично нису видљиви и лако разумљиви.
НАПРЕДНИ – Ученик разуме позитивне и негативне ефекте примене вештачке интелигенције. Има изразито критички приступ садржају генерисаном помоћу вештачке интелигенције и свест о потреби за прилагођавањем и унапређивањем дигиталних садржаја које је креирала вештачка интелигенција како би они одговарали потребама професионалне примене у реалном контексту.
Посебна пажња посвећена је и теми етичког коришћења дигиталних садржаја и AI:
ОСНОВНИ – Наставник информише ученике о врстама власништва над дигиталним садржајима (C и CC лиценце). Указује на чињеницу да вештачка интелигенција може бити креатор дигиталног садржаја, као и да тај садржај не треба преузимати и приказивати као свој.
СРЕДЊИ – Заједно са ученицима, за потребе наставе, наставник користи дигиталне садржаје заштићене лиценцом (нпр. увек наглашава потребу за навођењем извора података које користи, користи дигитални садржај поштујући лиценцу под којом су заштићена ауторска права). Даје ученицима смернице како да користе генеративну вештачку интелигенцију при самосталном раду на начин који не доводи у питање веродостојност креираних продуката.
НАПРЕДНИ – Наставник ствара образовно окружење које подржава ученике да објаве дигиталне садржаје које су сами креирали и заштитили CC лиценцом. Упућује ученике да процењују квалитет и поузданост садржаја генерисаног вештачком интелигенцијом. Промовише одговорно понашање ученика и поштовање етичких стандарда приликом употребе вештачке интелигенције (нарочито током израде домаћих задатака) уз наглашавање важности личног ангажовања у учењу и оригиналности у раду.
Обука је показала да је кључна улога наставника да ученике усмери ка одговорној употреби AI – да их охрабри да процењују поузданост генерисаних садржаја, да развијају сопствени стил и критичко мишљење, и да у учионици AI користе као алат за учење, а не као пречицу до готових одговора.
Овај серијал текстова ће у наредним недељама представити управо те две димензије: оквире који дефинишу употребу вештачке интелигенције у настави и примере добре праксе које су наставници Рачунарске гимназије осмислили током ове обуке и већ применили у својим учионицама.
Пише: Бојана Јањић
