ИНТЕРВЈУ: Професор Срђан Огњановић

Поред модерног наставног плана и програма, за квалитет знања ученика Рачунарске гимназије и њихову успешну припрему за улазак у свет најтраженијег занимања веома велика захвалност дугује се професорском кадру. Од самог оснивања школе професори су играли веома важну улогу у стицању знања и вештина ученика чији су изузетни успеси Рачунарску гимназију сврстали међу најбоље и прославили и на интернационалном нивоу.

Педагози са дугогодишњим искуством како у настави, тако и у науци, умногоме доприносе да ученици Рачунарске гимназије постану врхунски информатичари, математичари, физичари. Да се такмиче, освајају медаље и наставе истим путем успеха ка жељеним факултетима у земљи или иностранству.

Многи професори који су своју професионалну каријеру градили у Математичкој гимназији, на Математичком, Машинском и другим факултетима, данас своје знање преносе ученицима Рачунарске гимназије. Један од њих је Срђан Огњановић, професор који је у Математичкој гимназији провео пет деценија свог живота – био је њен ученик, а касније професор и директор ове еминентне установе.

Математичка гимназија је одувек била школа која окупља највредније и високо мотивисане ђаке. Како објашњавате велике успехе ваших ученика?

У Србији има много талентованих младих људи, како за спорт и уметност, тако И за науку. Генерације професора су у Математичкој гимназији предано радиле са сјајним ђацима, сада је школа стекла реноме и углед, ученици су вредни и мотивисани и онда резултати не изостају.

Колико је добро знање математике важно у процесу стицања информатичких знања?

Изузетно. Не могу да изразим тачно у процентима колики део програмирања је математика, али знање математике омогућује да се нађу пречице, да се комбиновањем и анализом могућности долази до решења. Рекао бих кратко да без знања математике и математичког начина размишљања нема програмирања.

Све је више ученика који показују велико интересовање за информатику. Ти млади људи су веома тражени, како код домаћих, тако и код иностраних послодаваца. У чему се из Вашег угла огледа посебност Рачунарске гимназије као школе?

Рачунарска гимназија је на најбољи начин нашла склад између математике и информатике, при чему није угрожено опште образовање ученика. Слично као у Математичкој гимназији, професори су изузетно мотивисани да у свему помогну својим ђацима, а они то осећају и умеју да узврате. Од огромног је значаја и мали број ученика у одељењу јер то омогућава професорима да пажњу посвете баш сваком ученику.

Сведоци смо епидемије која је свима донела много изазова и изменила класичан начин извођења наставе. По чему је РГ јединствена у организацији наставе у овом периоду и како се изводи настава из вашег предмета конкретно?

Крај претходне школске године свима нама је донео одређена искуства. Врло тешко је покренути ученике да раде, ако им оцене непосредно не зависе  од тог рада. Увођење табле и Zoom платформе значајно је унапредило рад. Одржава се контакт са ученицима и прати њихово напредовање и када су у школи и када су код куће. Није ми познато да се у некој другој школи то постиже у оволикој мери.

Са математиком се сусрећу у школи, али и на пријемном испиту и касније током студија. Како оцењујете знање математике својих ученика у Рачунарској гимназији на крају четврте године?

Веома сам задовољан. Реткост је да неки ученик не упише жељени факултет,  а и тамо су међу најбољим студентима. Често чујем од њих да никакве проблеме на факултету (па био то Математички факултет или Електротехнички факултет) никада нису имали.

Ученици наше школе су до сада остваривали запажене резултате на државним и међународним такмичењима. Како организујете рад са посебно надареним ученицима?

За успехе на такмичењима највише су заслужни сами ученици и њихов велики и упоран рад. Наравно да се неки основни принципи, пре свега начин размишљања, науче на редовни часовима, а значајни су и часови додатне наставе који се редовно одржавају суботом.

 На шта сте најпоноснији када је у питању Ваш досадашњи рад?

Најпоноснији сам када се сретнем са некадашњим ученицима. Увек су то пријатни сусрети, са подсећањем на успомене из Гимназије и приликом да се бивши ђаци похвале својим успесима. А, имају чиме да се похвале!

За крај, која је Ваша порука за ученике Рачунарске гимназије?

Треба максимално да искористе изванредне услове које имају у школи ( искусне и мотивисане професоре, мале групе у којима се ради, јаку међусобну конкуренцију која их подстиче да дају највише што могу). Тај капитал, који стекну у средњој школи, експлоатисаће на студијама, али и касније у раду. Важно је напоменути да касније, на факултетима, неће имати тако добре услове, а ни времена колико су имали у Рачунарској гимназији.