Интервју: Стеван Цветковић – првак државе из информатике

Ученик трећег разреда Рачунарске гимназије Стеван Цветковић освојио је прво место на Државном такмичењу из информатике и пласирао се на Српску информатичку олимпијаду. Стеван је постигао сјајан резултат у који је уложио много труда. Говорио нам је како се припремао за такмичење, о циљу који је оставрио и какви су му даљи планови припрема за СИО. Описао нам је како се заинтересовао за информатику, какво је његово искуство у Рачунараској гимназији, ко је најзаслужнији за његов успех и шта је кључно за победу.

Да будем најискренији нисам очекивао да ћу освојити прву награду, али сам веровао да могу да освојим барем трећу награду и пласман на СИО. Припрема за такмичење је трајала неколико месеци и скоро сваки дан сам вежбао. Радио сам задатке са претходних Државних такмичења, задатке са разних интернет сајтова, доста сам ишао на додатне, доста консултација са другарима и кад се сложи мислим да је све то довело до успеха.

Стеван је истакао да му је за припрему веома значила додатна настава у Рачунарској гимназији коју је похађао. Такође, Стеван сматра да је атмосфера која постоји у Рачунарској гимназији је веома допринела његовом успеху.

Доста је значила помоћ професора. Било више нивоа додатне и на све сам ишао. Тамо сам покупио разне идеје, али такође су ми доста значили и сами професори који су ми предавали у школи. Морам да истакнем професора Милана Вугделију који је један од најзначајних људи за мој успех. Прошле године нисам најбоље прошао на такмичењима. Он ми је доста помогао и у психолошком смислу и он је први професор који је кренуо да ме учи програмирање и због тога сам му највише захвалан. Мислим да је генерално значајно то што имамо много IT предмета, али и сви остали предмети, као и атмосфера у Рачунарској гимназији су допринели мом успеху. Има доста људи који се такмиче, доста људи сам упознао у овој школи са којима сарађујем, заједно радимо и делимо задатке. Можда ми је Рачунарска гимназија највише допринела тиме што ми је омогућила да се спојим са неким људима који могу да ми помогну.

Стевану је најзначаније код прве награде велика доза самопоуздања коју му је она донела. Наглашава да, иако циклус није готов, добио је додатно самопоуздање за Српску информатичку олимпијаду.

Ја сам свој највећи циљ остварио. Ово је циљ о коме ја размишљам већ годину и по дана. Сада је генерално све доста опуштеније, већ сам доста тога урадио и сад мислим да ћу на СИО ићи доста опуштенији него што сам био на Државном такмичењу. Мислим да је добро за мене и да можда чак када се мало растеретим од треме могу да направим добар резултат којим ћу бити сигурно задовољан. Што се тиче мојих припрема, радићу задатке са претходне Српске информатичке олимпијаде. С обзиром на то да се СИО ради два дана заредом по пет сати, доста је битно да направим тај темпо. Издвојићу два дана да радим задатке по пет сати да бих се мало адаптирао. Никада нисам тако радио. Иако Државно такмичење траје пет сати, другачије је јер се на СИО ради два дана. Има још доста области које ће бити на СИО, а које нису биле на Државном, па планирам да урадим још доста задатака из тих области и да се тако унапредим.

Када говори о свом учешћу на такмичењима до сада, Стеван наглашава како му је то лично важно због труда који улаже, а да самим тим оно доноси и одређене бенефиције.

Мени је важно да се такмичим и то више сматрам као нешто што треба и могу да радим, не као неку обавезу. Осећам и видим да треба да улажем још много труда у то, иако сам већ много улагао, али увек је лепо кад се постижу добри резултати. Верујем да то и школи много значи, као и мојим родитељима и мојој породици. Сигурно да за неке пријаве за факултет или посао доста значи. Прошле године је било много притиска приликом мог учешћа на такмичењу и можда је због тога дошло до одређених киксева. Ове године сам осећао неку позивитну трему и узбуђење, а прошле године није било тако и мислим да је то била главна разлика између мог учинка ове и прошле године.

Стеван се присетио како је почео да се бави информатиком и шта га је привукло код такмичарског програмирања. Још увек није сигуран шта би студирао и чиме би се бавио, већ је посвећен тренутном образовању.

Волим некад да играм игрице и занима ме та грана. Још ме је тата учио информатику пошто се и он бави тиме, тако да је и он је много допринео. Од малена волим математику и добро ми иде. Нашао сам средину између математике и програмирања, а то је такмичарско програмирање. То ми сада најбоље иде и планирам да наставим тиме да се бавим. Не знам још увек шта ћу уписати. Има овде пар опција у Србији, а разматрам и неке опције у иностранству. Бенефиција коју имамо од ових такмичења је то што смо обезбедили упис на све факултете без полагања пријемног испита и зато имамо мало већу слободу у односу на друге да размишљамо и да се чак мало више фокусирамо на такмичења, те да само одлучимо шта ћемо уписати. Не размишљам о томе којим занимањем бих се бавио у будућности. Треба да прође средња школа, па онда факултет, ипак има још доста до тога. Већ причам са родитељима да би било добро да кад будем био прва година факултета одем на неку праксу да видим како то изгледа, па ћу на основу тога видети. Мислим да сам на добром путу, да испуњавам све своје обавезе у школи, имам добре оцене и идем полако корак ко корак, школа, па факултет, па шта буде.

Када се припрема за такмичења, Стеван се труди да испуњава све обавезе у школи и за то посебну захвалност дугује својим другарима из одељења.

Успевам до балансирам обавезе у школи са припремама за такмичење. Морам да се захвалим свим мојим другарима у школи који су ми много помогли у неким ситуацијама у школи када сам пропуштао неке дане због такмичења. Имам доста другара, окружен сам добрим људима што је најбитније и мислим да генерално моје одељење сарађује као неки тим и да када помажемо једни другима да можемо све. Тако и успевам захваљујући њима, доста су ми помогли.

Када говори о Рачунарској гимназији, Стеван наглашава да о самој школи најбоље сведоче успеси ученика на такмичењима.

Већ имам три другара која ће у септембру уписати Рачунарску гимназију. Доста сам причао са свом тројицом и веома су заинтересовани за математику, неки су већ почели да се баве програмирањем. Ја сам програмирањем тек кренуо да се бавим у првом разреду. Сваком би препоручио РГ јер мислим да је ово добра школа и да је овде добра атмосфера. Иако је школа приватна заиста се разликује од свих приватних школа у држави. Ова школа и резултати такмичења показују да ми у истој категорији можемо да парирамо ученицима Математичке гимназије. Резултат на такмичењу зависи од много чега. Треба имати среће, треба да ти буде дан, али видимо да је нашим радом и уз наше додатне могуће парирати ученицима Математичке гимназије.

Стеван је на основу свог искуства истакао важност вере у себе, упорности и однос успеха и неуспеха.

Ја бих свима поручио да увек буду упорни. Ако се деси неки кикс или неки неуспех да никада не одустају, већ да верују у себе и то је најбитније по мом мишљењу. Да увек имају неку мотивацију и да верујују у себе. Такође је важно да свако има око себе људе који ће их увек да подржати и да никад не одустају. Ако желиш велики успех мораш да претерпиш велики кикс.