Интервју: Тадеј Ристић – врстан такмичар из информатике, математике и физике

Он је државни првак из математике и државни првак из физике. Добитник је треће награде на Српској информатичкој олимпијади за ученике средњих школа. Медаље, дипломе и признања ниже од петог разреда основне школе, а све петице у неговој школској књижици сасвим се подразумевају.
Сјајно плеше валцер, одличан у кошарци и пливању. Себе описује као радозналу и креативну особу са израженим критичким размишљањем, а ми додајемо да је сјајан млади човек! Он је Тадеј Ристић, ученик другог разреда Рачунарске гимназије.

Информатика га је, како каже, посебно заинтересовала у петом разреду : Био сам добар у математици и послушао савет родитеља да се упознам са сродном информатиком. Није ми представљало проблем да кренем да учим сам тако што сам одгледао чак 100 онлајн туторијала о програмском језику C++. Заинтересовала ме је ова област и уз помоћ наставника у школи почео сам да се припремам за такмичења.

Убрзо су уследиле награде – трећа награда на Државном такмичењу из програмирања у петом, прва награда у шестом разреду, а на Српској јуниорској информатичкој олимпијади освојио је трећу награду у седмом и другу у осмом разреду.
Тадеј је из математике почео да се такмичи још у другом разреду основне школе. Временом је његово интересовање према математици бивало све израженије, те је у шестом разреду по први пут учествовао на Државном такмичењу.
Физику је заволео при првом сусрету, те је и у овој области заблистао већ у шестом разреду освојивши другу награду на Државном такмичењу.

Толико много награда за некога ко има само 16 година. Какав је осећај бити тако успешан такмичар?

Моја визија свега је потпуно другачија у односу на некога ко се не такмичи. Ставови многих мојих вршњака су да воле да играју игрице, да губе време, не воле да уче. Ја не желим да играм игрице цео дан да бих осетио инстант задовољство побеђивањем у игрици, већ уживам у осећају да урадим нешто добро и корисно и да знам да сам на правом путу. На крају, такмичења и нису толико важна, већ драгоцена знања која стекнем и која ће ми касније користити, а успеси који природно следе након велике посвећености дају ми додатни мотив да наставим у правом смеру. То је за мене виши осећај и лично ми представља највеће задовољство.

Колико дневно учиш и имаш ли времена за хобије?

Искрено, трудим се да што више времена посветим учењу. За сваки добар резултат потребно је много рада. Ако то нису школски предмети, онда изучавам ствари које ме такође занимају – електронику и фотографију. Опуштам се уз плес, кошарку и пливање и често ћаскајући са својим другарима о алгоритмима – уз осмех је одговорио.

Како си одлучио да упишеш Рачунарску гимназију и колико су школа, тј. професори допринели твојим успесима?

Седми и осми разред сам завршио у Математичкој гимназији и за то време схватио сам да бих желео да, поред математике, мало детаљније изучавам програмирање. Желео сам да боље истражим различите гране информатике и да одлучим шта ме више занима и у ком правцу би могло ићи моје даље образовање.
У Рачунарској имамо све гимназијске предмете, али највише часова из информатике, математике и физике. Додатна настава и рад са професорима ми нарочито много значе. Конкретно, из информатике на додатним часовима радимо нове принципе и добијемо боље усмерење на такмичарске задатке. На додатној из физике учимо битне формуле за такмичења уз детаљно појашњење њиховог значења и примене. Без тих ствари јако је тешко уопште почети са припремама за такмичења.
Издвојио бих још да у школи имамо стручне предмете за које лично мислим да су јако корисни. Један од тих предмета је „Примена рачунара“ у оквиру кога се бавимо манипулацијом сликама, алат за који мислим да нам веома може значити у пракси, а ретко се среће као део обавезног градива у школама.

Шта би поручио млађима и такмичарима почетницима?

Саветовао бих вршњаке и млађе да буду вредни. Било да раде, уче или се такмиче, важно је да буду посвећени свом задатку и да буду истрајни. У том процесу важно је да размишљају, да граде своје мишљење о било чему. Да не буду искључиво део групе, већ да умеју да разложно определе свој став.

Кроз разговор са Тадејем сазнали смо да има велику жељу да се у будућности озбиљно бави програмирањем и науком, да истражује и ради на изумима и новим технологијама. Иако је за све досадашње успехе највећим делом заслужан његов марљив рад, подвлачи да су му највећа подршка породица и професори.

Овом младом изврсном такмичару желимо још много успеха у остварењу свих нових циљева.